Оживљавање Чукаричког рукавца

Прошле године специјалном машином „амфибијом”, а ове много ефикаснијим багером „пауком”, купљеним средствима града и постављеним на скели, радници „Београдвода” почели су тродневне радове на успостављању најнужније проходности Чукаричког рукавца, у делу ушћа Топчидерске реке у Саву. Уз финансијску подршку Секретаријата за заштиту животне средине, радници уклањају део муља и тако „отварају” излаз из Чукаричког рукавца.

Градски секретар за заштиту животне средине Горан Триван каже да је ово тек почетак обимног посла.

– Низак водостај условио је појаву спрудова и немогућност уливања Топчидерске у Савско језеро, што је узроковало и делимично угинуће рибе. Отуда смо издвојили око четири милиона динара да би се овај проблем „ад хок” решио. Циљ је да се колико год је то могуће рашчисти простор, направи „рибљи пут” и спречи помор рибе у затвореном делу. Годинама постоји проблем чишћења Топчидерске реке, замуљавања њеног ушћа и загађености. На томе ће се тек озбиљно радити, али сада је намера да се фауни, којом свакако наше реке обилују, омогући нормалан живот – истиче Триван.

Специфичан проблем изискује специфична решења, поручује директор ЈВП „Београдводе” Милош Миловановић. Прошле године посао је био делимично изведен, а ове ће разултати бити још бољи.

– „Рибљу стазу” и пролаз за чамце копамо на око два метра дубине. Ово није трајно решење, које нас очекује по завршетку свих радова око новог моста. Муљ не сме да се вади ван Чукаричког рукавца, већ се разбацује около. Он је специфичан и по томе јер је немогуће да се у њему ископа канал који би опстао. Зато, да би се добио пролаз од пар метара, муљ се разбацује на ширини од око педесет метара. Сам рукавац је најплићи на ушћу, где му је ширина до сто метара – објашњава Миловановић.

На основу анализа рађених претходних година добијен је податак да се овде налази око 120.000 кубика муља, наноса и чврстог отпада. Како још нема овогодишњих мерења, претпоставља се да је та количина данас знатно већа.

По завршетку радова биће омогућено и несметано коришћење марине током читаве године, како веслачким клубовима „Партизан” и „Црвена звезда” тако и свим власницима чамаца усидрених у овој марини.