Нови станари у Улици Милеве Марић Ајнштајн завршавају усељавање

„Ово је моје највеће благо и највећа срећа. Ево завршавам усељавање, све је сређено, добио сам гарсоњеру у приземљу, а имам и уређен прилаз”, каже Миленко Милутиновић, ратни војни инвалид без обе ноге, један од нових станара у Улици Милеве Марић Ајнштајн, у становима које је град наменио социјално угроженим породицама.

Миленко је шампион Србије и Црне Горе у ауто-релију у категорији инвалида и са поносом нам показује спортског „голфа двојку”, свог мезимца, који га је верно пратио на свим релијима у земљи и иностранству. Иако му је пензија мања од 15.000 динара, Миленко каже да се сналази, али да је гарсоњера оно што му је било најпотребније.

– Не би мени сметало ништа, било који спрат, ја сам спортски тип, јесте да немам ноге, али сам много спретнији од неких који имају обе. Комшилук ми је диван, помогли су ми да унесем ствари – каже Миленко.

Док разговарамо са рели шампионом, пажњу нам привлачи госпођа која чисти простор испред зграде. Љубинка Речковић изашла је да сачека камион ЈКП „Градска чистоћа” који јој, у организацији градских служби, довози ствари из насеља у Бољевцима. Иако нам се учинило да је простор довољно чист, Љубинка није била задовољна и решила је да сама обави посао.

– Мало је нечисто, не може тако, мора лепше да изгледа, па погледајте како је зграда лепа, зашто да не одржавамо како треба од почетка – пита се Љубинка и објашњава свој положај.

– Мој син је инвалид, имам мужа, снају и унуку која иде у четврти разред и којом се поносим. Усељавамо се у једноипособан стан од 44 квадрата, а добијамо и туђу негу и помоћ и социјалну помоћ. Немамо ми много ствари, а док камион не стигне, помогла сам Миленку да убаци неке ситнице које су још преостале – рекла је  Љубинка.

Оливера Малић је једна од некадашњих становница нехигијенског насеља испод „Газеле”. Са осмочланом породицом добила је стан од 53 квадрата.

– Пресрећни смо и деца и ја. Нисам се надала да ћу у животу ишта да добијем и ово је за мене као да сањам. И не мислим ја ту само на себе, деца су ми важна, да живе као људи. Живели смо испод „Газеле” и кад су нас одатле склонили били смо јако љути, али сада видим да су имали право, тек сада видимо како живот може лепо да изгледа. У односу на стање испод моста, овај простор је за нас чак и превелик – каже Оливера, коју набавка намештаја тек очекује, уз наду да ће јој помоћи, мало родбина, а мало и компшилук.

На суседном улазу радници „Чистоће” истоварују камион, усељавају Бору Вукмирицу, композитора и текстописца, и његову супругу, обоје су инвалиди. Податак за „Риплија”– селили су се укупно 48 пута.

–  Свуда смо били, Борча, Овча, Звездара, Падинска Скела и много других места. Негде смо били свега два-три дана, избаци нас газда и ми останемо на улици, а станови влажни, прокишњавају, ма свашта смо видели. Ово је, људи, сада божанствено, имамо стан и сигурност, пристојан тоалет, собе са белим зидовима, паркет. Невероватан је то осећај и ја, искрено, још увек не верујем да сам ту и да је ово стварност – рекао нам је Божа, позивајући нас да, иако се ствари уносе у стан, ипак уђемо и сами се уверимо.

Да односи са комшијама често знају да буду бољи и од родбинских, доказала нам је Мира Јаћимовић, која помаже петочланој породици Демировић, досадашњим комшијама у насељу Бољевци.

– Ја имам тамо своју кућу, а они су живели у контејнерском насељу. Упознали смо се, спријатељили и, ево, и данас смо заједно. Жао ми је што су отишли јер ћемо се ређе виђати, али кад видим где су сада, немам дилему да им је овде боље. Тамо су живели у једној просторији, а овде је већ друга ствар и желим им да крену испочетка и да, боже здравља,  успеју, а ја ћу свакако бити увек ту да им помогнем – рекла је Мира.

Радници „Чистоће”, момци који су од јутрос помагали да се све ствари натоваре у камионе и безбедно превезу, кажу да посао није био тежак.
– Од јутрос радимо, а помажу нам сви који су у стању и, наравно, није ништа тешко. И сада, када истоварујемо, нуде се и комшије да помогну и све иде доста брзо. И нама је драго да учествујемо у акцији која људима омогућава да живе боље, а највећа награда нам је управо ово добро расположење које влада међу њима – кажу углас Осман и Дача, момци који су данас били само неки од радника овог градског комуналног предузећа које је бесплатно помогало новим становницима Улице Милеве Марић Ајнштајн.

У овом насељу биће отворена и канцеларија за пружање помоћи станарима социјалних станова. Оваква канцеларија већ постоји у Камендину, где  помажу при запошљавању, упису деце у вртић, школу, при плаћању рачуна.