Почела израда програма заштите животне средине града Београда
Почетак израде програма заштите животне средине у престоници, у периоду од најмање десет година, најављен је данас на стручном скупу који је организовао Секретариjат за заштиту животне средине града Београда.
Програм подразумева израду капиталниг пројекта, који ће обухватити низ мера из свих сегмената заштите животне средине (од ваздуха до земљишта), истакао је у уводном излагању ресорни секретар Горан Триван.
Он је учесницима првог радног састанка у Скупштини града најавио да се коначна израда очекује средином наредне године, док ће јавност током саме израде бити упозната са свим фазама пројекта, како би се дали предлози пре њеног усвајања у градском парламенту.
– Да би животна средина у престоници била боља, потребно је решити, пре свих, проблеме које имамо са отпадним водама и аерозагађењем као последицом саобраћаја. Београд ствара услове да се изградњом обилазнице и измештањем теретног саобраћаја са градских улица растерети саобраћај. Такође, прикључивање неких великих загађивача на градски топловод, попут хале „Пионир” и Богословије, допринеће чистијем ваздуху – најавио је Триван.
Он је подсетио да Београд и даље има проблем с квалитетом подземних вода, будући да поједини централни делови града, попут Сењака и Дедиња, и даље користе септичке јаме уместо градске канализације.
– Имамо проблеме које морамо да решимо. Они нису драматични, само је потребан систематичан приступ у њиховом решавању, али и шира подршка јавности, медија и невладиног сектора, без које ова стратегија не би била могућа – указао је градски секретар и захвалио својим претходницима, јер су својим радом допринели континуираном побољшавању квалитета животне средине у Београду.
Он је додао да је на изради стратегије деловања ангажован један од наших водећих института „Кирило Савић”, који ће уз помоћ стручњака са стране бити у стању да понуди реалан документ за побољшање квалитета живота у Београду.
Директор Завода за јавно здравље Слободан Тошовић истакао да овај задатак није нимало једноставан, јер је Београд веома сложена средина, која се не може посматрати јединствено у више сегмената.
Он је нагласио да је саобраћај главни загађивач животне средине у престоници, посебно када је реч о централном градском простору. Тошић је прецизирао да у Београду има око пола милиона регистрованих моторних возила, чији би број био и већи да не живимо у тешкој економској ситуацији. Он је, такође, указао да пошумљеност Београда износи свега 11,2 одсто, док на Старом граду износи нула процената. Стратегијом пошумљавања циљ је да у наредним годинама у центру тај ниво буде већи од 11,6 одсто. Он је ипак истакао да аерозагађење у Београду од 2004. године има благо опадање, што је је пре свега заслуга преласка великих система на колективно загревање на гас, што је, како је нагласио, позитиван искорак.
Скупу су присуствовали представници Градске управе и локалних самоуправа, као и представници јавних предузећа, министарстава и удружења грађана.