Нови живот „Београдске мумије”

Популарна „Београдска мумија” од данас је изложена у простору Археолошке збирке Филозофског факултета у Београду у новој, адекеватној витрини, која је направљена специјално за ту намену.

Како би на репрезентативан начин била представљена јавности, Сектетаријат за привреду града Београда издвојио је средства за израду адекватне витрине, истакао је први човек тог секретаријата Александар Милошевић.

Он је на свечаности која је уприличена у оквиру „Дана европске баштине”, навео да је жеља секретаријта и града да наша престоница у свету буде препозната и као културни и туристички центар.

– Прављењем овако квалитетне витрине, помогли смо да овај изузетно вредан археолошки експонат буде изложен на адекватан начин. Осим тога, Секретаријат за привреду помогао је и при изради витрине за чување значајних артефаката из историје нашег народа, изложених у Народној библиотеци Србије – указао је Милошевић и најавио сарадњу тог секретаријата са установама културе, у заједничком интересу да Београд 2020. године постане и културна престоница Европе.

Помоћник министра културе и информисања Миладин Лукић изразио је задовољство што су Народни музеј и град Београд реализовали овај пројекат, подсетивши да претходно стање у коме се налазила „Београдска мумија” није задовољавало музејске стандарде.

Директор Туристичке организације Београда Дејан Веселинов  додао је да данашњи догађај представља велики дан за туризам главног града.

– Сигурни смо да ће „Београдска мумија” допринети да се о нашој престоници као туристичкој дестинацији још даље чује, као о граду који није само за ноћни живот већ и град културе – указао је Веселинов.

Он је подсетио да се јуче десио још један велики дан за културу нашег града, отварањем археолошке поставке на самом локалитету Винча, која ће такође допринети бољој презентацији српске престонице. 

Доскорашња директорка Народног музеја у Београду Татјана Цветићанин такође је изразила задовољство што данас присуствујемо презентовању једног од најзанимљивих експоната које тај музеј има, захваливши свима који су у учествовали у овом захтевном пројекту.

Професор на Филозофском факултету у Београду и дугогодишњи истраживач „Београдске мумије” рекао је да је данас велики тренутак, на који се чекало 125 година. Он је подсетио да је 1888. године мумију свештеника, под називом „Несмин”, Народном музеју поклонио домаћи филантроп и мецена Хаџи Павле Риђички, племић од Скрибешћа.

Када је реч о витрини, он је нагласио да је она прозвод наших инжењера и да ће својим квалитетом омогућити да овај вредни експонат виде и будуће генерације.

Израда витрине је, како је прецизирао, коштала око 35.000 евра, а тешка је 600 килограма. Састоји се од двоструког непробојног стакла, има способност регулације влажности и температуре, као и хладно осветљење.

Он је изразио задовољство што ће читав простор Археолошке збирке у наредном периоду бити употпуњен исто тако вредном збирком са локалитета Винча.

Донатор мумије Хаџи Павле Риђички (1805–1893) током путовања у египатски Луксор купио је мумију, како се наводи у историјским списима „из родољубиве намере, не за себе већ за српски народ”. Мумију је било могуће видети само од 1893. године до почетка Првог светског рата, после чега је због осетљивости предмета била склоњена од очију јавности.   

Хаџи Павле Риђички, пореклом из Мокрина, припадник је угледне породице која се у време Марије Терезије доселила из Сенте и која је оставила великог трага у историји нашег народа на простору Војводине. 

У оквиру „Дана европске баштине” у наредна два викенда мумија ће бити доступна за посете у терминима од 12 до 20 часова. Стручно вођење почиње сваких сат времена, а групе су ограничене на 20 посетилаца.