Јавни дијалог о наплати топлотне енергије према утрошку

Централноевропски форум за развој, под покровитељством Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине и Управе за енергетику града Београда, организовао је данас други јавни дијалог под називом „Наплата топлотне енергије према утрошку”. Потрошња и потреба за примарном енергијом у свету и код нас сваким даном су све веће, док се резерве природних енергената смањују. Зато је на скупу истакнута неопходност увођења система наплате топлотне енергије према утрошку јер су рационално коришћење енергије, економске уштеде и заштита животне средине императиви данашњице.

Према речима Марка Стојановића, директора Управе за енергетику, цене енергената су у константном расту и нема индиција да ће се тај тренд у скоријој будућности променити.

– Крајње је време да се активно и систематски крене у спровођење потребних мера и активности за наплату топлотне енергије по потрошњи и утрошку. Овај процес у Београду, који представља огроман топлотни конзум, мора бити фазан и вишегодишњи, уз висок ниво социјалне одговорности, константног подизања енергетске ефикасности и неопходне едукације на свим нивоима – казао је Стојановић.

Учесници скупа имали су прилику да се упознају са регулативом, примерима добре праксе и економским ефектима, могућностима и начинима финансирања топлана, затим о начинима набавке неопходне опреме, као и о улози и значају скупштина станара у преласку на систем наплате топлотне енергије према утрошку. Јованка Арсић Каришић, председник УО  ЦЕДЕФ, истакла је да је ово јединствена могућност да се сви активно укључе постављајући питања, износећи проблеме и расправљајући о важној теми непосредно и директно са представницима топлана и стручњацима из ове области. Колики је значај увођења система наплате топлотне енергије према утрошку показује и податак да уштеда од само 10 одсто енергената у једној грејној сезони доприноси уштеди у вредности од 25 милиона евра.

Петар Васиљевић, заменик генералног директора за техничка питања „Београдских електрана”, указао је да се наплатом према измереној потрошњи у сваком стану посебно показало да домаћинства у просеку мање плате месечне рачуне за грејање за 26,5 одсто у односу на наплату по паушалу. То потврђује да тај метод наплате даје значајан  подстицај повећању енергетске ефикасности у зградарству.