Градоначелник Ђилас: Око Београда неће бити компромиса

Компромиса око начина вођења Београда, око спречавања утицаја људи који имају пуно новца, око политичких притисака, неће бити. Овде су правила јасна, она важе за све. Ко се по њима понаша је добродошао партнер, а ко их се не придржава, за њега нема места у сарадњи са градом Београдом, рекао је градоначелник Драган Ђилас на данашњој конференцији за новинаре, одржаној у Старом двору.

Ђилас је назвао ироничном тезу да је он човек за кога се говори да има највећи утицај на медије, а да је истовремено изложен озбиљним медијским нападима.  И не само он, већ и његови најближи сарадници.

– Више пута сам рекао да немам проблем са тим шта се говори о мени и да сам спреман да платим сваку цену да би овај град функционисао како треба, али морам да кажем да подаци који се појављују нису истинити. Није тачно да су моји блиски сарадници, Марко Благојевић и Александар Бијелић позивани и саслушавани у полицији по било ком основу, није тачно ни да смо набављали храну нити било које друге потрепштине за градска обданишта са хрватском фирмом „Идеа”. Једино што је тачно је да смо објединили набавке у прошлој години за све објекте, уштедевши тако преко сто милиона динара. Захваљујући томе, успели смо да сачувамо цене на прихватљивом нивоу, што нећемо бити у могућности следеће године, уколико на снази остане одлука Министарства финансија да град Београд и локалне самоуправе немају право да повећавају субвенције. Ми годишње у Београду на обданишта трошимо скоро сто милиона евра, што је око 20 одсто градског буџета. Уколико је инфлација 15 одсто, а храна је поскупела и више од тога и уз то не можемо да повећавамо субвенције из буџета, терет ће се пребацити на грађане и родитеље 65.000 деце која иду у београдска обданишта. Много смо се трудили да повећамо број обданишта и за последње четири године имамо 37 нових, држећи просечну цену  на око 4.000 динара. Подсетићу да је тржишна цена 19.000, остатак субвенционишемо из буџета.  То желимо да радимо и даље, уколико нам држава то буде омогућила – упозорио је градоначелник Ђилас.

Он је такође демантовао и да је купио вилу на Дедињу, већ да је она власништво фирме у којој је мањински сувласник.

– Фирма има више некретнина у Београду и ни у једној од њих нисам никада живео. Тренутно живим у изнајмљеном стану у Улици патријарха Варнаве који сам изнајмио јер имам четворо деце и када сам добио последњу бебу, више нисмо могли сви заједно да се сместимо у стану у Милешевској улици, где смо до тада живели. Када будем нашао стан који ће ми одговарати и када га купим, о томе ћу обавестити Агенцију за борбу против корупције, јер је то и законска обавеза. Молим све оне који објављују такве информације,  да их ипак претходно добро провере и да из политичких разлога не излажу људе медијском линчу – рекао је Ђилас.

ПКБ – пример доброг пословања

Пољопривредни комбинат „Београд” прави је пример шта је тим који ја водим радио претходних година и шта ће радити и надаље, рекао је на данашњој конференцији за новинаре градоначелник Београда Драган Ђилас.

–  Из корпорације која је накад запошљавала 40.000 људи својевремено су одвојени њени најпрофитабилнији делови, као што су Имлек, Пекабета, Фриком. Дуг је износио 80 милиона евра, сточни фонд био је уништен и онемогућено је даље постојање. Својевремено сам на скупу менаџера разговарао с господином Миодрагом Костићем, који ме је убеђивао да ПКБ треба приватизовати. Тада сам рекао „не” јер сам сматрао да држава треба да преузме предузеће и да покаже шта може с њим да уради. Ако функционишу државне фирме у Финској, Норвешкој, Немачкој, Француској нема никаквог разлога да по истом принципу не функционишу фирме и у Србији. ПКБ је данас озбиљна компанија, са озбиљним инвестиционим програмом и са јасном визијом где ће бити за неколико година – казао је Ђилас.

Ово предузеће, појаснио је градоначелник, никако није могло да утиче на повећање цене шећера, јер је у укупном засаду шећерне репе учествовало са само два одсто.

–  Са овог места поручујем да желимо да од ПКБ-а направимо фирму каква је некад била, да има своју млекару, погон за смрзавање поврћа, а можда и шећерану, уколико то буде профитабилно. Заједно с државом спремни смо да продамо газдинство „7. јули”, како би се вратио део дугова стар десет година – истакао је градоначелник.

Он је подсетио да је у овом предузећу просечна плата 46.000 динара, што је знатно више од оних фирми које су приватизоване. Градоначелник Београда још једном је  поновио да би држава граду требало да препусти „Воћарске плантаже”, у којима ПКБ има власништво од 22 одсто.

– Уз менаџмент који имамо и раднике који заједно с нама ПКБ поново граде, гарантујем вам да би у року од три године и од њих могло да се направи успешно предузеће – закључио је Ђилас.