Одржана комеморација Слободану Ракитићу у Старом двору

Комеморативни скуп поводом смрти књижевника Слободана Ракитића одржан је данас у свечаној сали Старог двора. Комеморацији су присуствовали и Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине града Београда, Војислав Михајловић, некадашњи градоначелник Београда, Братислав Петковић, министар културе и информисања, и многе друге личности из јавног живота Београда и Србије.

У присуству породице, бројних поштовалаца лика и дела Ракитића, о њему су говорили Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно-просветне заједнице, Мило Ломпар, секретар Српске књижевне задруге, Чедомир Антић, историчар, Гојко Ђого, књижевник, и други, а песме из опуса Ракитића говорио је глумац Гојко Шантић.

Ракитић је рођен 30. септембра 1940. године у Власову, крај Рашке, где је завршио основну школу, док је гимназију завршио у Новом Пазару. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за југословенску и општу књижевност.

Као уредник радио је за  књижевне часописе „Савременик”, „Рашка” и „Књижевна реч”. Од 1973. до 2007. радио је у Задужбини Илије М. Коларца као уредник катедре за књижевност и језик. У време једнопартијског система у Југославији, Слободан Ракитић је као књижевник био ангажован у борби за поштовање и заштиту људских и грађанских права и слобода, између осталог и у оквиру Одбора за заштиту мисли и слободе изражавања (1985–1989).

Ракитић је био председник Удружења књижевника Србије од 1994. до 2004. године. Од 26. априла 2005. године до краја живота био је председник Српске књижевне задруге.

У првом вишестраначком сазиву српског парламента после Другог светског рата, Слободан Ракитић био је председник тада највеће посланичке групе демократске опозиције – посланичке групе Српског покрета обнове (1991–1992). Затим је изабран за посланика у скупштини Савезне Републике Југославије, где је био председник посланичке групе Демократског покрета Србије (ДЕПОС), у периоду од 1993. до 1994.

На оснивачкој скупштини Саборне народне странке 1995. године, Слободан Ракитић је изабран за председника. Саборна народна странка деловала је у оквиру блока странака демократске опозиције до демократских промена у октобру 2000. године.

Ракитић је за време живота добио бројне књижевне награде: „Милан Ракић”, „Исидора Секулић”, „Бранко Миљковић”, „Петар Кочић”, „Јован Дучић”, „Лаза Костић” и „Златни крст кнеза Лазара”. Књига „Тапије у пламену” награђена је Октобарском наградом Београда за 1990. годину и наградом „Раде Драинац” 1991. Песме су му превођене на више језика.