Секретаријат за заштиту животне средине – 23 године за зеленији Београд

Секретаријат за заштиту животне средине обележио је данас 23 године постојања, представљањем нове студије заштите „Липовичка шума – Дуги рт”, која је урађена у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије. Свечаности у Старом двору присуствовали су заменик председника Скупштине града Зоран Алимпић и члан Градског већа Слободан Шолевић.

Према речима градског секретара за заштиту средине Горана Тривана, секретаријат је пре више од две деценије постављен на добром темељу, свих ових година имао је добре резултате, а тако ће наставити и убудуће. Када радите с људима који воле свој посао, и тешки задаци се реализују без већих проблема.

– Секретаријат иде у корак с временом и то је кључ његовог успеха, али и добробити за грађане Београда. Једна од таквих промена јесте оснивање Сектора за управљање отпадом, што ће бити једна од најважнијих тема којом ћемо се бавити у будућности. План је и да се кадровски ојачамо, како би постали још ефикаснији, снажнији, компетентнији и бољи. Ово се посебно односи на инспекцију, јер се са петнаестак инспектора не може квалитетно „покрити” двомилионски град, нарочито ако се има на уму да ће они добити још већа овлашћења. Пошумљавање Београда и даље је један од главних пројеката јер животна средина у којој нема довољно шума није квалитетна. Реализација тог посла имаће непроцењиву вредност за генерације које долазе – истакао је Триван, најављујући и скори завршетак Програма заштите животне средине, као један од најкапиталнијих пројеката секретаријата.

„Липовичка шума – Дуги рт” редак је репрезент некада широко распрострањених српских шума на подручју Шумадије и залеђа зеленог Београда, који данас с правом можемо назвати „зелена јужна капија града”. Због тога је покренут поступак заштите овог природног добра. Простире се на територији две општине – Чукарице и Барајева, на укупној површини од 1.200 хектара. Предложено је да се под заштитом трећег степена стави површина од око 242 хектара. Срцоликог је облика и представља потпуно изоловану и јединствену површину са око 150 биљних врста.