Шпанске иконе на византијски начин у „Сервантесу”

У Галерији Института „Сервантес” сутра у 19 часова биће отворена изложба Гордане Николић „Шпанске иконе”. Посетиоци ће имати прилику да виде 30 репродукција из чувеног шпанског Јеванђеља Светог Михајла из Ескаладе (El beato de San Miguel de Escalada)  из X века, које је уметница урадила користећи технику византијских мајстора. Манускрипт El beato de San Miguel је јединствено дело из мозарапског периода чије минијатуре су инспирисале бројне уметнике XX века попут Пикаса. Изложба ће бити отворена до  5. маја. 

Гордана Николић, уметница која је у Шпанији својевремено представљала српске иконе, инспирисана јединственим делом Јеванђеље Светог Михајла из Ескаладе урадила је 30 репродукција из овог манускрипта који се сматра једним од најстаријих и најважнијих шпанских рукописа из мозарапског периода. Уметница је била пре свега надахнута лепотом минијатура које прате поменуто јеванђеље. Наиме, монах Мајус, аутор манускрипта, створио је под утицајем арапске уметности аутентичан стил. Он је користио, у супротности са дотадашњим начином представљања призора из Библије, живописан колорит. Управо та разлика и у односу на наше иконе инспирисала је уметницу да нашој публици представи ово дело.

Занимљиво је да је Гордана Николић користила византијску технику, сликала је на липовом дрвету користећи пигменте у праху и јајчану темперу. Ова техника је стара колико и хришћанство. El beato de San Miguel сматра се због своје уметничке, естетске и документарне вредности ремек-делом средњовековне европске уметности. Заправо то је једина минијатура сачувана из мозарапског периода. Захваљујући богатом колориту Мајус је визионарски најавио промене које ће се у уметности одиграти два века касније. Историчари уметности често су упоређивали Пикасову „Госпођицу из Авињона” са Мајусовом композицијом „Седам анђела са трубама” због ритма, колорита и дводимензионалног начина представљања. Оригинални манускрипт данас се чува у Библиотеци Морган у Њујорку. 

Гордана Николић дипломирала је на Факултету ликовних уметности 2001. године, а своје школовање наставила је на постдипломским студијама. Путујући по Италији и Шпанији усавршила је своју технику изучавајући технике великих мајстора. Посебно се интересовала за постојеће односе између српске и шпанске средњовековне иконографије. Поред скулптуре и сликарства бави се и педагошким радом из области историје уметности.