Улични забављачи постају део културне понуде Београда

Улична песма, игра, артистички наступи и сликање од идуће недеље званично постају део културне понуде Београда – забављачи и уметници који су на јавној аудицији током Дана Београда позитивно оцењени од понедељка ће добијати дозволе за наступе, које ће важити 90 дана. Најбоље оцењени извођачи добиће најбоље локације за наступе, а „ударно” место биће Кнез Михаилова улица. Чланови градске комисије која је оцењивала забављаче и уметнике на јавној аудицији током тих 90 дана контролисаће да ли они наступају у одређено време на додељеној локацији, као и да ли се придржавају правилника о извођењу културног и артистичког програма на јавним површинама Београда.

Дарко Главаш, председник комисије и начелник „Чворишта”, истиче да ће уметницима који буду поштовали правила дозвола за наступ бити аутоматски продужена за још 90 дана.

– Тако ће они моћи да наступају током читавог лета и све до зиме, када и иначе нема уличних забављача. У првим данима идућег пролећа поново ћемо организовати јавну аудицију и опет ће извођачи најбољих програма моћи да бирају најбоље локације. То је и прилика за оне који су сада слабије оцењени да унапреде своје наступе и пруже квалитетније садржаје – каже Главаш.

Према његовим речима, о квалитету понуђених програма сведочи и податак да на јавној аудицији на Тргу Николе Пашића нико од 95 артиста није добио слабу оцену.

– То значи да ће сви уметници на располагању имати неки простор, при чему у Кнез Михаиловој улици могу да наступају само артисти који су добили оцену већу од осмице. Они који су добили више од седмице моћи ће да наступају на трговима, а са оценом мањом од шест може да се наступа у парковима и другим просторима. Дозвола за наступ за уметнике је потпуно бесплатна: они само морају да измире комуналну таксу за поднесак Секретаријату за културу. Уметници који се не буду придржавали правила, не долазе на локацију коју су добили, ометају друге у извођењу програма или спроводе програм који је у супротности са правилником, изгубиће право наступа – упозорава Главаш.

Најбоље оцењени уметници добиће и могућност наступа на више локација, а локације на које пристану биће уписане у њиховом одобрењу за наступ.

– Дозволе које буду издате уметницима биће прослеђене градској и општинским комуналним инспекцијама, комуналној полицији и полицијским станицама. Сви уметници морају да се сами пријаве полицијској станици на територији на којој наступају, а уз себе морају да имају решење о наступу Секретаријата за културу и пријаву у полицијској станици, јер ће то бити контролисано – наглашава Главаш.

Никола Дум Дум Радић из групе „Барка Дило” подсећа да шест чланова овог бенда до сада није често наступало на улици.

– Изађемо кад је лепо време, једном у недељу-две дана. Обично смо свирали испред зграде САНУ, нас шесторо и гомила инструмената. Скупи се много људи и направи баш велики круг. Увек буде добра забава, зато што наш перформанс укључује и театар, рецитације, импровизације и друго – каже Никола.

На ромском „дило” значи „луд”, тако да је Барка Дило – Брод лудака. Свирају обраде француских нових бендова, неке ромске стандарде и ауторску музику. На јавној аудицији током Дана Београда добили су чисту десетку. На улици наступају јер је то најзанимљивији и најзабавнији начин да допру до публике.

– Свако од нас се бави и нечим другим у животу, тако да наши перформанси на улици нису претежно тог типа. Не излазимо само да бисмо нешто зарадили, већ желимо да се забавимо, да нас људи виде, а новац који зарадимо искористимо да нешто поједемо и попијемо. Београђани заиста препознају овај вид наступа, а посебан утисак остављамо на велики број странаца који посећује наш град. Много њих стане да нас слуша. У великим европским и светским метрополама овакав вид забаве је уређен, па је добро што се и град Београд одлучио на овакав корак. Верујем да ће захваљујући наступима уличних забављача и уметника наш град још више живнути – каже Никола.

Премда по занимању економиста, Петар Улемек слика од своје осме године, када му је мајка купила прве уљане боје.

– У београдском „Југометалу” радио сам 22 године, а после затварања фирме, током деведесетих, за живот сам зарађивао на различите начине. Сликање ми је увек помагало да лакше платим кирију и неке успутне животне трошкове, а од свог дара живим од 2005. године. На то ме наговорио један сликар, који је случајно видео моју слику трамваја. Донео ми је штафелај, четкице и боје и рекао „Више да ниси престао да сликаш!” – смеје се Петар.

Своја дела већ годинама излаже у Кнез Михаиловој улици, код ресторана „Коларац”.

– Слике у Београду најчешће купују три групе људи: млади брачни парови, који се куће, странци и Срби који живе и раде у иностранству. Сви они пролазе Кнез Михаиловом улицом и запажају моје слике познатих београдских улица, Трга републике, Саборне цркве, Палате „Албанија”, Славије и погледа на Београд са Бранковог моста – истиче Петар.

Омиљен мотив су му трамваји и тролејбуси, који су постали његов сликарски имиџ.

– Трамвај никад не стоји, увек је у покрету и на њему је игра светлости и сенки веома упадљива. Пролазници виде динамичност мојих слика, живост града ухваћену на платну. Зато боје и наносим шпахтлом, да покрет буде што наглашенији – каже Петар и у шали додаје да је због овог урбаног импресионизма „београдски Утрило”.

Сматра да је изванредна одлука града Београда да уреди присуство сликара на својим улицама.

– Нема града у свету који нема своју шетачку и сликарску зону. Сликари обогаћују културну понуду престонице, која је већ чувена по кафаницама и местима за добар провод. Не треба изгубити из вида ни то да посетиоци нашег града слике купују за девизе, које остају у нашем граду – каже Петар.

У Београду ће од маја на локацијама одређеним за сликаре моћи да излаже четири до пет сликара заједно. Тако ће бити формиране својеврсне мале сликарске колоније, а биће спојени и други сликарски садржаји – израда карикатура и портрета ће бити на истом месту, што ће важити и за мотиве Београда и минијатуре.

Оцене артиста на Манифестацији Дани Београда могу се видети овде.