Кружни ток петље „Радничка” у саобраћају од суботе у 22 часа

Подвожњак у Радничкој улици биће укинут за саобраћај вечерас у 22 сата, после 85 година употребе. Следећа 24 сата возила ка центру града ће користити Паштровићеву улицу и петљу „Хиподром”, а од суботе увече возачи ће почети да користе кружни ток петље „Радничка”. У првој фази, до краја јуна, на кружни ток ће се улазити новом рампом из Радничке улице и силазити рампом преко железничке пруге у Булевар војводе Мишића.

Фазно пуштање возила преко кружног тока омогућиће да се наредних месеци несметано одвија саобраћај преко завршених делова петље, са истовременим извођењем преосталих радова изградње северног вијадукта и моста преко реке Топчидерке. Сам подвожњак више неће бити коришћен за саобраћај, будући да ће пред улазом у њега бити изграђени стубови који ће носити конструкцију стајалишта јавног превоза на јужном вијадукту Радничке улице.

Историјат подвожњака није првенствено везан за друмски саобраћај јер је првих 40 година служио за пролазак возова. Према подацима Железничког музеја у Београду, подвожњак је 1928. године пробијен испод прве српске пруге Београд–Ниш, како би се поставиле шине за железнички правац ка Обреновцу. Реконструкцијом Радничке улице 1968. године укинут је железнички пролаз, подвожњак је добио друмску намену за возила која иду ка центру града, а истовремено је изграђен и некадашњи „Тобоган” за смер ка Обреновцу. Изградњом петље „Радничка” почиње ново поглавље савладавања међународне петоколосечне железничке пруге, тако што ће возила преко пруге прелазити новим вијадуктима у оба смера, а испод ће остати подвожњак, као сервисни пут за одржавање инфраструктуре.

На петљи „Радничка” завршене су армирано-бетонске конструкције свих осам силазно-узлазних рампи уз кружни ток. Шест рампи је асфалтирано, а у току су преостали завршни радови на постављању ограда, баријера, саобраћајне сигнализације, и испитивању конструкције. Возила ка центру града ће, уместо подвожњака, користити рампу из Радничке улице за улазак у кружни ток, а онда ће се рампом изнад железничке пруге спуштати у Булевар војводе Мишића.

Осим изградње друге, северне конструкције вијадукта у Радничкој улици, која је дугачка 310 метара и гради се на позицији некадашњег „Тобогана”, до краја радова треба да се изгради и трећи део новог моста преко реке Топчидерке, као и да се реконструише део Радничке улице и Булевара војводе Мишића, како би се обезбедило функционисање свих планираних саобраћајних веза.

Између трећег и другог нивоа петље изводе се радови на изградњи степеништа, које је намењено кретању пешака између станица јавног превоза, а у току је и спуштање конструкције шинског превоза на земљу преко реке Топчидерке и спајање са постојећом трамвајском мрежом.

До краја радова возачима предстоје још две измене у начину коришћења кружног тока и изграђеног, јужног вијадукта. Следећа фаза коришћења кружног тока почеће крајем јуна, а последња фаза од средине септембра.

Када радови буду завршени крајем ове године, саобраћај ће се преко петље „Радничка” развијати у сва четири правца – ка Обреновцу, Новом Београду, Бановом брду и ка центру града. За слободно одвијање пешачког и бициклистичког саобраћаја биће изграђен довољан број лифтова, степеништа, тротоара и стаза.

Петља „Радничка” у три нивоа повезује Мост на Ади, петљу „Хиподром” и Радничку улицу од Београдског сајма до комплекса „Југопетрола”, као и трасу београдског метроа. Она представља главни део јужног приступног пута мосту, а градилиште је са једне стране окружено индустријским комплексом „Југопетрола” и комплексом Хиподрома, а са друге се налази стамбена зона Сењака.

Петља у свом трећем нивоу, у дужини од 365 метара, представља вијадукт са по две саобраћајне траке у сваком смеру, између којих се налази конструкција двоколосечног шинског система са станицом. На другом нивоу налази се издигнути кружни ток пречника 40 метара са две саобраћајне траке, а осам силазно-узлазних рампи усмерава саобраћај са кружног тока у свим правцима. Радничка улица ће сада добити нов вијадукт преко железничке пруге са по три саобраћајне  траке у сваком смеру.

Укупна развијена површина свих делова петље „Радничка” је око 50.000 квадратних метара, од чега је више од половине на издигнутој конструкцији, а у петљу је укупно уграђено око 17.000 кубика бетона.