Стратешки план за више од пет хиљада хектара нових шума

Скупштина града Београда усвојила је пре две године Стратегију пошумљавања подручја Београда, а једна од имплементационих активности која претходи непосредном пошумљавању, јесте истраживање површина и израда планова пошумљавања за све градске општине на подручју Београда. Циљ ових активности јесте обезбеђивање планске подршке остваривању стратешког циља развоја шумовитости, увећања површина под шумом на подручју Београда за 5.760 хектара.

 – Тренутна пошумљеност главног града износи 15,7 одсто, а намера је да она буде 27,6 процената, односно за десетак одсто више.  Секретаријат за заштиту животне средине је пре две године, у сарадњи са Шумарским факултетом, започео истраживање површина и израдио планове пошумљавања за градске општине Земун, Лазаревац и Сурчин. У току су припреме за радове на њиховом пошумљавању. Прошле године завршена су истраживања и за градске општине Обреновац и Чукарица, а током ове ће бити и за Врачар, Звездару и Младеновац. За наредну годину предвиђена је израда планова пошумљавања  Вождовца, Савског венца и Сопота. Пројекат подразумева истраживање локација и погодних површина за пошумљавање које нису у систему коришћења и одржавања „Србијашума” или „Зеленила – Београд”. Поред одређивања места обнављања или подизања нових шума, планирано је и одређивање обима, врсте, величине и старости засада, начин самог пошумљавања, као и мере неге, коришћења и унапређивања – рекла је за Беоинфо Наташа Ђокић, начелница у овом секретаријату.

Ако се узме у обзир сва сложеност проблема и односа у вези са резервисањем површина за подизање нових шума, као и потешкоће у одржању засада, онда је оправданост покретања овог пројекта већа. Реализацијом плана утиче се на смањење негативних ефеката непостојања шуме на појединим локалитетима и угрожености животне средине у целини, попут ерозије, емисије загађујућих материја и енергије, климатских екстрема и промена. Позитивни ефекти увећали би се и у односу на социјални аспект: рекреацију, образовање и културу, естетику предела и слично, навела је Ђокићева.