Трибина о Јелисавети Начић у Конаку кнегиње Љубице

У оквиру трибине Љубитеља историје Београда у Конаку кнегиње Љубице ће се у понедељак, 13. маја, у 18 часова одржати предавање „Јелисавета Начић – градитељка без мане и страха”. Предавач ће бити Бојана Ибрајтер Газибара, историчар уметности – конзерватор. Улаз је слободан.

Јелисавета Начић (1878–1955) спада у оне знамените личности Београда о којима се повремено прича и пише. Познато је да је она прва жена дипломирани архитекта у Србији, али мало суграђана зна колико много је Јелисавета пројектовала, колико је било широко поље њених интересовања, колико граница је померила и у чему је све била пионир. Дипломирала је 1900. године на новооснованом Архитектонском одсеку Техничког факултета Велике школе и тако постала део прве генерације архитеката школованих у Београду. Иако је њен радни век кратко трајао, од дипломирања до одвођења у логор Нежидер 1916. године, Јелисавета Начић је у савременој меморији града присутна пре свега значајним и разноликим архитектонским остварењима, од којих је највећи број препознат од стручњака и заштићен као културно добро или ужива статус претходне заштите. Опробала се као урбаниста, пројектовала је значајне јавне, али и приватне објекте, бавила се сакралном и индустријском архитектуром, интересовала се за изградњу економичних зграда за колективно становање радника.

Најбоље и најпрепознатљивије дело Јелисавете Начић у Београду је Основна школа „Краљ Петар Први” коју је пројектовала на самом почетку каријере 1905–1907. године. Овим пројектом је показала сав свој потенцијал и раскошни таленат. У логору Нежидер је упознала мужа, родила ћерку, а после ослобађања са породицом одлази у Дубровник. Према подацима којима располаже Музеј града Београда, након тога се више није бавила пројектовањем.