Пријем у Старом двору за писца Џерарда Вилијамса

Британски писац и новинар Џерард Вилијамс, аутор контроверзне књиге „Сиви вук – Бекство Адолфа Хитлера”, која од појављивања на прошлогодишњем Београдском сајму књига и даље изазива полемике у јавности, поново борави у Београду. Вилијамс  је заједно са Сајмоном Данстеном написао ово провокативно дело, у коме су објавили теорију да Адолф Хитлер није умро у бункеру у Берлину 1945. године, већ као старац у јужној Аргентини. Аутор ће наредних дана потписивати књиге и промовисати истоимени играни филм, а данас га је у Старом двору угостио и члан Градског већа Жељко Ожеговић.

– Заиста је велико задовољство угостити Џерарда Вилијамса на Дан Европе и Дан победе над фашизмом, на дан кад је прекинута патња читавог света и када је човечанство дочекало слободу. Стоји да историју пишу победници, међутим 60 година је сасвим пристојна временска дистанца да се поједине историјске чињенице преиспитају. Ова књига баца једно потпуно ново светло на одређене чињенице, поткрепљена је бројним документима и захтева мишљење историчара. Она несумњиво пружа нека нова и помало шокантна сазнања – истакао је Ожеговић.

Вилијамсов филм, у коме је описан начин спровођења плана о извлачењу Хитлера из Немачке, синоћ је премијерно приказан у новобеоградском биоскопу „Фонтана”, а за вечерас је заказана још једна пројекција.

– У књизи се налази много доказа за тврдње које смо изнели у јавност, од сведочења пилота који је одвезао Адолфа Хитлера и Еву Браун из Берлина у Аргентину, изјава више од десетак сведока у Аргентини, докумената ФБИ који говоре да су они били у Аргентини... Такође смо се вратили кроз време да видимо шта су тада објављивале озбиљне новинске агенције, као што Асошијетед прес, Ројтерс и Би-Би-Си, које и данас сматрам веома важним и релевантним извором информација. Сви су рекли да није пронађено ниједно тело које би могло припадати Адолфу Хитлеру. Стаљин је у то време  цитиран како су они побегли у Шпанију или у Арегнитну. Мислим да смо 68 година веровали у бајке, док су нам информације биле доступне све време и не разумем зашто су историчари тог времена били тако лењи да игноришу толико очигледних и важних извора – закључио је Вилијамс и додао да му је драго што се поново вратио у Београд, град у коме је током ратних деведесетих стекао много пријатеља.