Потписан Протокол о сарадњи Београда и Сремских Карловаца

Градоначелник Београда Драган Ђилас и председник општине Сремски Карловци Миленко Филиповић потписали су данас Протокол о сарадњи, којим су предвиђени планирање и реализација заједничких развојних програма и пројеката у области културе, образовања, туризма и спорта. Протокол који је потписан у згради Магистрата, седишту општине Сремски Карловци, подразумева заједнички наступ према домаћим и међународним организацијама и фондовима, с циљем да се реализују појединачни заједнички пројекти, у складу са законом.

– Дивно је читати историју Сремских Карловаца, где је пре 165 година тадашњи патријарх српски Јосиф Рајачић обнародовао оснивање српског војводства из којег је настала Војводина. Војводина данас наравно не припада само српском народу него и представницима мађарског, словачког, русинског и свих других народа који овде заједно живе. Не разумем страх било кога да се поштује аутономија Војводине, која је гарантована Уставом, и страх од тога што се људи који је данас воде и који ће је и даље водити залажу за поштовање Устава и закона Републике Србије. У држави у којој заједно живимо идеја је да сваком појединцу, али и сваком региону, омогућимо да се развија најбоље и најбрже. Развијајући Војводину развијамо и читаву Србију. Ако Војводина успе да подигне свој домаћи производ за десет одсто, тиме је Србија подигла свој за два и по процената. Нама и треба да буде циљ да се такве ствари дешавају јер је ова регија захваљујући Бојану Пајтићу и његовом тиму успела да постане четврта регија у Европи по односу према инвеститорима и по пријемчивости инвестиција, као и да буде регија у којој и у време највеће кризе није смањен број запослених. Не разумем страх било кога да се то не настави – рекао је Ђилас.

Он је изразио очекивање да проблеми које политика доноси буду решени најпре разговором републичке и покрајинске владе, уз поштовање Устава.

– Разговором се сви проблеми могу решити. Ако неко сматра да нешто треба да се мења, онда то треба и да каже и да види да ли има подршку грађана Србије. Сигуран сам да ћемо се ми који смо данас овде и сви они који желе добро нашој држави и њеној покрајини увек залагати за поштовање аутономије и за децентрализацију читаве Србије. Не постоји ниједан разлог да људи који воде локалне самоуправе и покрајину не могу да доносе одлуке најбитније за грађане који ту живе. Сигуран сам да сваки градоначелник или председник општине зна много боље шта је грађанима његовог места потребно него било који министар. Зато је и идеја децентрализације да људима ту где живите омогућите да одлучују и да радите заједно са њима, а да вам они на изборима кажу како сте радили. То је највећи степен демократије за коју ћемо се залагати – прецизирао је Ђилас.

Градоначелник је закључио да је престоница данас заиста срећна што може да помогне овом прелепом месту са бројним историјским објектима, који сведоче о прошлости српског народа, али и о мултиетичности овог краја.

Председник општине Миленко Филиповић је истакао да је у последњих пола века и дуже ово прва званична посета градоначелника Београда Карловцима. Према броју становника, комуналним проблемима и свему оном што има једна метропола, ова општина не може да се пореди са Београдом.

– С друге стране, најстарија гимназија у Срба налази се управо у Карловцима, Богословија је само две године млађа од кијевске, а овде је закључен и мировни споразум. Зато Карловци могу да стану раме уз раме с Београдом. То су вредности којима треба да се поносе сви народи који живе на овим просторима, цела Србија, па и читав регион. Драган Ђилас је као градоначелник препознао нашу жељу и иницијативу да успоставимо овакав вид сарадње јер сматрамо да се у низу манифестација које се одржавају у Београду увек може наћи места да се и ми појавимо. На тај начин и ми бисмо допринели да се Београд представи у још бољем светлу свима онима који из целог света долазе у главни град, а којих је сваке године све више и више – казао је Филиповић.  

Историјске, политичке, културне и економске везе општине Сремски Карловци и града Београда трају вековима. Припремајући Србију за устанак против Турака 1804. године, један од српских челника, Петар Ичко, обратио се за помоћ митрополиту карловачком Стефану Стратимировићу, што је резултирало материјалном и дипломатском подршком. Када је Карађорђе поставио Петра Ичка за првог градоначелника слободног Београда, везе са Карловчанима постале су чвршће, а контакти чешћи. И у Београду и у Сремским Карловцима прошлост се изузетно уважава и на њу се ослања у планирању будућности. Сремски Карловци имају потенцијала да израстањем у град савремених музеја учврсте позицију лидера континенталног туризма Југоисточне Европе, где ће се историја српског народа учити брзо и лако. Овакав план је тешко остварив без помоћи Београда, пре свега без стручне подршке културних и образовних институција чији је оснивач град Београд, као и институција чије је седиште у Београду – Српске академије наука и уметности, Београдског универзитета, Народне библиотеке, Народног музеја и других.

Градоначелник Драган Ђилас потом је присуствовао и свечаној академији поводом „Мајске скупштине” – сабора Срба који је одржан 1. и 3. маја 1848. године у Сремским Карловцима. Тада су постављени захтеви врховној власти у Бечу, који су постали темељ за даља политичка настојања Срба у Угарској. У свечаној сали Магистрата српски народ је маја 1848. проглашен за политички слободан и независтан под аустријским домом и угарском круном. Са балкона овог здања патријарх Јосиф Рајачић обнародовао је оснивање Српске Војводине.

Академији су присуствовали и Бојан Пајтић, председник Владе АП Војводине, и Иштван Пастор, председник Скупштине АП Војводина.