Усвојена Одлука о промени Статута града Београда

Скупштина града Београда на данашњој седници усвојила је Одлуку о промени  Статута града Београда. Према речима Александра Антића, председника Скупштине града, комисија која се бавила грађанском иницијативом за промену статута, одржала је више од 20 седница и велики број састанака са представницима иницијативе, свих секретаријата, Градске управе и градским општинама.

– Општа оцена свих чланова комисије јесте да измене статута представљају максимум могућег у односу на законски оквир и законска решења, али недовољно да систем и организацију града доведемо до оптималног нивоа. Општи став комисије јесте да је у Београду потребно далеко већа децентрализација, подела послова општина и већа овлашћења општина како би се проблеми грађана што ефикасније решавали. Све је то неопходно ради оптимализације система, а не у функцији давања овлашћења умишљеним локалним моћницима у општинама. Од последње промене статута град функционише у складу са њом, али живот намеће решења и представља једини критеријум да ли су оредеђена решења добра. Очигледно је да систем не функционише идеално и да у многим сегментима имамо „уско грло“ у Градској управи због чега грађани не могу да на најбржи начин решавају своје захтеве. Међутим, веће надлежности у општинама и могућност да тамо раде већи обим послова није и не лежи у статуту града већ и у читавом сету других прописа – рекао је Антић који је био и председник Комисије за измену статута града.

Овом проблематиком бавили смо се из свих углова и продрли смо у суштину проблема да пре свега сви заједно треба да створимо законски оквир да подела послова између града и градских општина буде на квалитетан начин, додао је Антић. За већа овлашћења града и градских општина потребно је да се обави децентрализација на републичком нивоу, тачније да град добије још изворних надлежности јер он само њих може да „подели” са општинама, никако у сегментима пренесених надлежности.

– Децентрализација ако је само слово на папиру ништа не значи. Да би имала пун смисао морамо поред тога што ћемо на квалитетан начин поделити послове, поделити и новац. Празна је прича дати неком надлежности, ако му не дате средства да реализује послове. Најбољи пример је то што је град ових дана добио на управљање четири стотине километара регионалних путева, за шта немамо предвиђена финансијаска средства. Дакле, поред овлашћења морамо да причамо и о овом важном сегменту – рекао је Антић.

Он је прецизирао да је изменама статута скупштини града дато да усваја одлуку којом се дефинишу мерила и критеријуми за расподелу средстава градским општинама, а та правила биће потпуно транспарентна без навијања ко је на власти у којој општини. Статут прецизира и да нове општине могу да се формирају само ако за то гласа две трећине од укупног броја одборника

Данило Башић, помоћник градоначелника и члан Комисије за измену статута, рекао је да је идеја о промени статута била заснована на ускалађивању са законима. Дефинисано је ко располаже имовином и поступак доделе земљишта тј. могућност да градоначелник да овлашћења општинама да додељују земљиште.

– Циљ је био да се Београд даље децентрализује јер брже и боље може да се развија уколико има мало више општина које су спремне да тај посао преузму. Неке ствари су биле законски могуће, али друге, примера ради усвајање урбанистичких планова у општинама, нису због тога што се то по закону ради у јединицама локалне самоуправе – истакао је Данило Башић.

Одборничка група ДС сматрала је да Београд треба да добије три нове општине, и то ону која би обухватила леву обалу Дунава или Дунавски венац, затим Калуђерица са приградским деловима и Батајница. Према Башићевим речима, то је био програм ове одборничке групе, али за њега нису добили подршку. Међутим, они настављају да се залажу за већу децентрализацију, даљи развој Београда и још боље услове за живот грађана.