Нови систем за наводњавање у Гроцкој битно ће увећати приносе

Градоначелник Београда Драган Ђилас и председник Скупштине града Александар Антић обишли су данас систем за наводњавање обрадивих пољопривредних површина у Гроцкој, који обухвата обрадиву површину од 600 хектара.

У оквиру система изграђени су црпна станица на Дунаву, цевовод у дужини од 7.033,50 метара и резервоар у месту Пударци, укупне запремине 4.460 метара кубних. Простор обухваћен системом за снабдевање водом обрадивих пољопривредних површина укључује насеља Гроцку, Бегаљицу, Брестовик, Пударце, Камендол, Умчаре и Дражањ. На овом подручју воћњаци и виногради заузимају око 1.150 хектара и додатних 1.020 хектара под осталим пољопривредним културама. Прва фаза је довођење дунавске воде до пољопривредних површина у општини Гроцка на 600 хектара површине под воћњацима и виноградима. 

– Мислим да данас у држави имамо још један консензус, а то је да је пољопривреда највећа шанса Србије. То је шанса за брзи опоравак, брзо запошљавање. Ми смо овај пројекат започели пре скоро три године, на идеју Захарија Трнавчевића, да воду из Дунава коју воћари у Гроцкој гледају деценијама подигнемо на највише коте и са њих је пустимо да иде кроз систем за наводњавање на територији целе Гроцке. Данас смо овде јер смо завршили први део тог пројекта, готове су пумпе на Дунаву, готови су први резервоари, а са овим резервоаром можемо да наводњавамо преко 600 хектара у овој фази, а у следеће две још 1.600 хектара. Оно што се очекује је повећање приноса за 50 одсто, квалитета производа, а самим тим и цене коју ће они моћи да постигну. Договорили смо се данас и да првих годину дана вода из овог система буде потпуно бесплатна, да би сваки произвођач могао да види какве финансијске користи има, а после тога ћемо видети и цену по хектару за воду која се троши. Ово ће бити заиста развојна шанса за Гроцку и пример како неке ствари можемо да поправимо, а не само да о њима причамо. Уколико у систему ПКБ-а сутра обновимо Воћарске плантаже, овде помогнемо индивидуалним произвођачима, онда ћемо заиста добити оно што је могућност Београда, а то је да овај део града храни не само Србију него и да имамо толико производа да можемо и да их извозимо – истакао је Ђилас.

Александар Антић је нагласио да је пољопривреда наша највећа шанса, као што је и воћарство једна од можда најзанимљивијих грана привреде, пре свега када је у питању извоз.

– Приликом недавне посете Лењиградском округу дошли смо до података да када би цела Србија производила воће и приносе увећала за 50 одсто, опет не бисмо могли да испоручимо неку значајнију количину за то конкретно подручје. То само значи да простора за извоз има у великој мери. Овај систем за наводњавање треба да повећа приход по хектару у зависности од засејане културе између 5.000 и 10.000 евра. Ако кажем да овде има око 600 хектара који се наводњавају, онда би бруто приход био увећан за око пет милиона евра. Ако то наставимо да ширимо, схватићемо да је шанса у пољопривреди огромна, и ми морамо да је искористимо. Треба споменути и неопходност заштите плантажа под воћем од града, а ње нема без заштитних мрежа. Зато је Секретаријат за пољоприведу расписао конкурс на основу којег град са 80 одсто субвенционише набавку противградних мрежа – рекао је Антић, указавши и на значај сарадње на републичком нивоу са компанијом „Ал Дахра”.

Александар Јанковић, градски секретар за пољопривреду, подсетио је да је конкурс за подстицајна средства за набавку противградних мрежа отворен до 17. јуна.

–  Ради се о подстицају у којем град даје до 80 одсто средстава за противградне мреже, пластенике, системе за наводњавање и грејање. У следећој фази град ће дати подстицајна средства и за осигуравање пољопривредних произвођача, њихових усева, воћарских плантажа и локалним самоуправама за противградне ракете. Тиме ћемо створити заокружен систем с којим убудуће нећемо имати проблема – рекао је Јанковић.

Систем за наводњавање је предат Јавном водопривредном предузећу „Београдводе”, које закључује уговоре са корисницима, а очекује се да их буде око 1.200,  што је прва фаза довођења дунавске воде до пољопривредних површина у општини Гроцка.

Горан Матејић из Брестовика један је од оних који се пријавио за систем наводњавања и на 22 хектара има младе засаде воћа.

–  Очекујем повећање приноса за најмање 50 посто по хектару и то углавном прве класе. Наравно да сам захвалан градоначелнику и извођачима радова што је пројекат испунио свој циљ и довео воду на плантаже, јер је прошле година овај крај доживео сушу која је у знатној мери умањила род. Уместо да са једног стабла уберем 30 до 40 килограма, бићу задовољан ако ове године уберем 10 до 15 одсто. После овог наводњавања, очекујем да род буде најмање 50 килограма по стаблу. Овим пројектом завршили смо са гледањем у небо и очекивањем кише – каже Горан.

Драган Стевановић из Умчара има 20 хектара под воћем, од чега 12 хектара под наводњавањем системом „кап по кап”.

– Да је добро, јесте. Ово је за 50 година највећи пројекат за пољопривреднике Гроцке, којим се воћарство подиже на виши ново. Овде се живи од пољопривреде, то су наша радна места, имамо много воћа, сад имамо и одличне услове, само је потребно радити. Ово је одлична прилика да се млади врате и започну посао у овом крају – каже Драган.

Догађају су присуствовали представници општине Гроцка, директор Агенције за инвестиције и становање Марко Благојевић, директор „Београдвода” Милош Миловановић, као и Захарије Трнавчевић.