Представљени резултати прве године рада градске власти у другом мандату

Градоначелник Београда Драган Ђилас и председник Скупштине града Александар Антић представили су данас у Старом двору резултате рада ове градске власти у последњих годину дана од почетка другог мандата. Кад су им Београђани указали поверење да у још једном мандату воде овај град, тада је и најављено да ће им међу приоритетима бити даљи развој инфраструктуре, изградња још једног моста, улагање у пољопривреду, оживљавање привреде, наставак изградње вртића и школа, као и брига о социјално најугроженијим категоријама становништва.

 Александар Антић је истакао да циљ данашње презентације није да се хвале постигнутим резултатима, већ да се подвуче црта након годину дана рада.

– Моја лична оцена је да смо радили добро, узимајући у обзир и финансијске и политичке услове у којима функционишемо, а сигурно је да смо могли више и боље и томе увек тежимо. У претходних годину дана градски парламент је одржао девет седница, донео 169 „градских закона”, 19 нових планова детаљне регулације, одлуке о изради десетине нових планова детаљне регулације, више стотина појединачних решења и аката који утичу на свакодневни живот Београђана. Очекујем да ћемо у наредном периоду са још већом енергијом усвајати планове на територији целог града Београда, за шта је потребно да усвојимо и План генералне регулације. Оптимиста сам да ћемо у најскорије време са представницима Министарства грађевине усагласити сва спорна питања и да ће Београђани добити нови генерални план, који  представља основ за усвајање свих осталих планова. Покривеност читавог града планским актима представља услов за развој нашег града, услов за нове инвестиције и стварање нових индустријских зона и то је нешто на чему сви заједно треба да радимо у наредном периоду – рекао је Александар Антић на данашњој презентацији у Старом двору.

Он је такође напоменуо да је у протеклих годину дана, без обзира на тешку економску ситуацију, град наставио са снажном социјалном политиком, као што је  помоћ најстаријим суграђанима са ниским примањима, бесплатан градски превоз за старије од 65 година, као и низом пронаталитетних мера попут помоћи породиљама и обезбеђивања пуног износа плате трудницама. Међу резултатима овогодишњег рада градске власти значајно је и усвајање измена Статута града Београда, који представља и први корак ка даљој децентрализацији главног града.

– Усвојене измене резултат су полугодишњег рада свих одборничких група у Скупштини града и усвојене су једногласно, најширим консензусом странака и у власти и у опозицији. Ове измене Статута представљају важан корак даље ка децентрализацији Београда и стварању предуслова да наши суграђани више учествују у локалним самоуправама, да на један значајнији начин дефинишу приоритете развоја свог краја, свог насеља и своје улице. Ипак, за једну озбиљну децентрализацију потребно је и усвајање одређених закона на републичком нивоу, који ће омогућити да град Београд има веће изворне надлежности, које може да подели са својим градским општинама у интересу свих грађана – закључио је председник Скупштине града.

Градоначелник Београда Драган Ђилас на почетку обраћања захвалио је свима  који данас чине градску власт, члановима Већа, секретарима и свима осталима који данас раде у граду Београду, а њих има преко 52.000, и који свакодневним радом омогућавају да овај град и у време кризе и свих проблема које имамо функционише на задовољавајући начин. Градоначелник је захвалио и коалиционим партнерима из Социјалистичке партије Србије, ПУПС-а, Јединствене  Србије, Социјалдемократске партије Србије, као и сарадницима из Демократске странке што су успели да све проблеме у протеклом периоду реше  договором.

– Моја захвалност упућена је и председнику Скупштине на заиста активном раду градског парламента и броју седница  који је један од највећих у историји града, као и свим одборницима на учествовању, раду и сугестијама, почев од доношења Статута па све до уређења куће Војводе Степе Степановића на Вождовцу, које је потекло од једне одборнице Српске напредне странке. Верујем да, ако и даље будемо имали такав приступ у раду, можемо да учинимо доста за град, борећи се на неким изборима за гласове грађана на основу тога шта смо радили и шта предлажемо за убудуће – рекао је градоначелник Ђилас.

Говорећи о резултатима у протеклих годину дана, Ђилас је указао на четири новоотворена  обданишта, што за претходних пет година достиже бројку више од 40 нових објеката у систему заштите најмлађих Београђана.

– Два смо комплетно реновирали, а градимо још два обданишта која ће бити готова током ове године. У наша одбаништа иде 65.000 деце, и то је број истоветан броју становника у великим градовима Србије, стога нашу захвалност дугујемо онима који брину о нашој деци у тим установама. Да би обданишта функционисала, ми из градског буџета издвајамо скоро 10 милијарди динара, што је 15 одсто нашег буџета, како би родитељи у овим тешким економским временима могли да повере своју децу на чување, а да средства која треба да издвоје не буду таква да онемогућавају њихов нормалан живот. Бригу о најмлађима смо показали и кроз изградњу нове школе „Милена Павловић Барили” у Вишњичкој бањи, реконструисали смо и доградили још две школе, поставили више од 120.000 ормарића, којим је омогућено да наша деца више не морају да носе тешке торбе. Ове године смо организовали и припремну наставу за полагање пријемног из математике, преко 1.500 се пријавило и верујемо да ће им то бар мало ублажити трему и неизвесност коју сви, и родитељи и деца, осећају пред полагање – казао је градоначелник Ђилас.

Реализација социјалних мера настављена је у мери и границама могућег, с обзиром на кризу и мањак средстава у буџету.

– Изградили смо Дом здравља у Сурчину, који треба да буде отворен у наредним месецима, уложено је доста средстава у набавку опреме за здравствене установе, како градске тако и за Клинички центар Србије, који није у нашој изворној надлежности, али у коме се лечи највећи број Београђана. Успели смо да запослимо 170 младих људи на одређено време очекујући да неки од њих, на конкурсима, добију и сталан посао у здравственим установама, поносни смо на конкурс који смо за њих направили и где је био оцењиван сваки њихов успех на факултету, године студирања, па чак и тест знања, и на који нисмо добили ни једну једину примедбу. Поделили смо 18.000 беби пакета у овој години, укупно 52.000, од дана када само започели, а 11.500 трудница добило је разлику од 35 одсто до пуне плате, у оквиру политике започете пре неколико година, а коју ћемо наставити и у будућности. У оквиру те политике, 5.000 незапослених породиља добило је такође финансијску помоћ града – рекао је Ђилас.

Градоначелник је истакао да је изграђено 309 станова за најугроженије породице, 40 станова за избегла и расељена лица и најавио изградњу још једног стамбеног објекта са 20 станова како би колективни центри на територији Београда постали прошлост.

– Успели смо да завршимо и десет зграда са 853 социјално непрофитна стана, највише у Новом Београду. Социјална политика је нешто на шта смо ми у граду најпоноснији, новчану помоћ данас добија и скоро 140.000 пензионера, и то је озбиљна акција која је потекла од Милана Кркобабића у време када је био заменик градоначелника. Ми смо наставили са њеном реализацијом, а велики број становника Београда користи и друге облике помоћи, обезбеђује се превоз за инвалиде, децу, исхрана у народним кухињама за 13.000 људи и друге мере. Трудимо се да одржимо и пројекте невладиних организација, попут Свратишта, да би та деца могла да имају место где у свако доба могу да нађу потребну заштиту – истакао је Драган Ђилас.

Од инфраструктурних објеката градоначелник је указао на значај изграђене петље на Панчевачком мосту која је потпуно елиминисала гужве у том делу града.

– Поред тога, завршавамо и приступне саобраћајнице на Мосту преко Аде, а које ће бити готове до краја године, и петља „Радничка” и петља „Јурија Гагарина”, интензивно се ради на мосту Земун–Борча и његовим приступним саобраћајницама у дужини од преко 20 километара. Када се тај пројекат заврши крајем следеће године, то ће значити потпуно измештање саобраћаја из центра града и измештање аутобуске станице из Карађорђеве улице. Направљено је и седам километара тунела за Интерцептор, како би отпадне воде Београда могле да се одведу на једно место и прераде у фабрици – каже градоначелник.

Велика пажња посвећена је и насељима на ободу, па ће тако Степојевац добити воду, изграђено је много километара пута, сарађује се са општинама да људи у удаљенијим деловима имају исти стандард живљења као и они у центру.

– Када смо почели са пројектима у области пољопривреде многи су били скептични. Ушли смо у ПКБ и од некадашњег гиганта направили поново озбиљно предузеће које послује профитабилно и без икакавих субвенција од града. Оно данас има 2.000 запослених, професионални менаџмент и тај пример може да се данас примени било где у Србији. Уложено је у нове фарме, повећање система наводњавања, приносе, опрему и све што је неопходно да тај систем данас изгледа онако како треба. Јуче смо Александар Антић и ја отворили систем за наводњавање у Гроцкој за 600 хектара и потенцијалом за још 1.600 хектара, уложили смо у тај пројекат око шест милиона евра, али смо први пут у историји учинили то да дунавска вода не прође тек тако поред нас, већ да је са високих кота усмеримо ка пољопривредницима овог краја, да повећају приносе, квалитет и добит – указао је Ђилас.

У области градског превоза Ђилас је нагласио да је набављено 20 нових минибуса и 32 нова аутобуса, у току су разговори са „Икарбусом” и „ФАП”-ом око заједничког производа, соло аутобуса на гасни погон, и потписан је уговор за 200 нових зглобних аутобуса.

– Кроз ребаланс градског буџета обезбедићемо средства и за насеље „Степа Степановић”, где ће бити неопходно изградити не само станове и саобраћајнице већ и објекте неопходне за функционицање таквог „малог града”. Понудили смо Републичкој дирекцији да закупимо депанданс у који можемо сместити прво обданиште са капацитетом од 150 деце и обезбедићемо средства за нову школу и још једно ново обданиште, које треба да буде готово до јесени следеће године. Тиме ћемо преузети обавезу претходне владе и министра, када је договорено да они изграде све потребне објекте. И овим примером још једном доказујемо да се у граду Београду ради оперативно и ефикасно, верујући да ћемо изласком из економске кризе имати буџете који личе на буџете градова у региону, где један Загреб има дупло већи буџет од Београда. Верујем да Београђани све о чему причамо виде и сами и да ће дати свој допринос да у нашем граду живимо срећни и задовољни, онолико колико је то у данашње време могуће.

Резултати прве године рада градске власти у другом мандату (презентација)