Александар Антић: Ребаланс буџета је у складу са мерама штедње

Председник Скупштине града Александар Антић истакао је данас да ребалансом буџета град Београд и његови буџетски корисници добијају 6,6 милијарди динара мање, што је објективна последица укупног смањења прихода на нивоу целе Србије.

– Ребаланс је у складу са мерама штедње које се спроводе на сваком кораку и новим фискалним законима, као и са веома скромним могућностима наше привреде и грађана који плаћају комуналне обавезе према граду. Са оваквим буџетом Београд наставља да живи, али уз озбиљне мере штедње. Он је далеко испод оквира буџета свих озбиљних европских градова величине Београда, а ипак обезбеђује наставак вођења социјалне политике у нашем граду као што је то чињено до данас. Наставиће се сва социјална давања, као и реализација одређених инвестиционих пројеката. Потребно је да пре свега очувамо наше комуналне системе и мере социјалне политике и сачекамо боље тренутке за велике инвестиције – рекао је Антић.

Према његовим речима, у наредним недељама биће врло озбиљно сагледано да ли град и држава могу да изнесу пројекат београдског метроа.

– Скупштина града данас је одлучила и да задужи Београд за нешто мање од 60 милиона евра, што је последица смањења наших изворних прихода и потребе да неке уговорене пројекте изнесемо до краја. Добро је то што ћемо ове године толико дуга и вратити, тако да ће Београд на крају године остати задужен колико је био и на њеном почетку – истакао је Антић и напоменуо да Београд данас дугује 403 милиона евра, а одобрени су му и кредити у вредности од још око 100 милиона евра.

Чињеница да су град и Градско саобраћајно предузеће „Београд” у прилици да ангажују додатне контролоре у систему „Бус плуса” говори да ту постоји доста проблема.

– И наплата и укупан систем јавног превоза у овом тренутку озбиљно клецају. Ти контролори су додатна мера града, а циљ ове мере је да покушамо да одржимо ниво наплате и да спречимо да у наредном периоду систем јавног превоза доживи колапс. Београђани слабо плаћају превоз, слабо прихватају „Бус плус”, тако да сви заједно морамо озбиљно да сагледамо да ли грађани тешко прихватају овај систем или тешко прихватају да неко са стране наплаћује услуге система јавног превоза. Уколико је ово друго у питању, морамо да размотримо све могућности, укључујући и меру да град поново преузме систем наплате – истакао је Антић, упозоравајући да Београд не може дугорочно да издваја 150 милиона евра годишње за субвенционисање јавног превоза.