Родна равноправност – услов развоја и напретка друштва
Родна равноправност је део универзалних људских права и услов развоја и напретка једног друштва. Данас су жене образоване, систематичне и много доприносе друштву у коме живе, речено је на данашњем састанку представника локалних механизама за родну равноправност општина града Београда.
Чланица Градског већа Наташа Милошевић нагласила је да је данашњи скуп организован ради анализе промене Закона о родној равноправности на локалном ниивоу и да се на националном нивоу одређује општи оквир, али да примене и поштовања родне равноправности нема без локалног нивоа.
– Отуда се истиче значај и потреба да се оцене и људски и финансијски капацитети, али и политичка посвећеност опшинске комисије за родну равноправност. Када је реч о Београду, у претходном периоду били смо прилично активни. Прошле године смо организовале прву конференцију о родној равноправности, ове године смо биле у посети Бечу и успоставиле контакт са њиховим сектором за родну равноправност, а даља активност ће бити подизање свести и знања о родној равноправности свих локалних актера. На извршном нивоу власти квота о партиципацији жена је испоштована и у градском парламенту имамо 44 одборнице. Као главни град смо у обавези да будемо добар пример праксе када је реч о примени и поштовању родне равноправности – истакла је она.
Према њеним речима, идеја је да се направи локални акциони план за родну равноправност и да град Београд буде потписник Европске повеље о родној равноправности на локланом нивоу коју је до сада потписало више од 200 европских региона и градова.
– Новац који град Београд опредељује за породиље, за помоћ запосленим, незапосленим породиљама, за накнаду зараде трудницама јесте вид подршке женама, то је мера унапређена друштвеног положаја жена. На локланом нивоу је значајна и подршка женама жртвама насиља и разне мере којима се унапређује здравствена заштита жена па и подстицање политичке партиципације – нагласила је Наташа Милошевић.
Председница Комисије за родну равноправност општине Звездара Лејла Руждић је рекла да се примећује да је много жена радница, а мало их је на руководећим местима.
– Постоје изразито женска и мушка занимања, сва озбиљнија занимања су искључиво мушка, а она која су мало сензибилнија она припадају женама, на сваком кораку то видимо. Општина Звездара од првог дана ради на томе да мушкарци и жене буду што равноправнији. Када нам постане јасно да су и мушкарац и жена потребни на сваком месту, сензибилитет и један и други, тада смо постигли нешто – истакла је она.
Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Тамара Лукшић Орландић је казала да заштитник грађана ради на пројекту и спроводи активности како се на локалном новоу у општинама Србије спроводи закон о равноправности полова.
– Упутили смо упитнике свим општинама и обавили непосредни мoниторинг у 33 општине у Србији. Желели смо да добијемо свеобухватнију слику како се тај закон примењује, да ли у локалној самоуправи поштују законску обавезу да формирају механизам за родну равноправност. Ту имамо разнолико искуство, од неких који стриктно поштују до оних који још нису схватили да је то законска обавеза. Наш извештај ће бити припремљен на јесен, када се обраде сви ти подаци и као посебан извештај ће бити представљен Народној скупштини – истакла је она.
Како је навела, женама се традиционално додељују ресори из социјале, образовања али „тамо где је новац, то се ретко дешава”.