Појачане контроле комуналног реда у Спомен-парку „Јајинци”

Комунална полиција и комунална инспекција појачаће контроле у Спомен-парку „Јајинци”, како би се спречило скрнављење овог простора, који неодговорни појединци користе за активности које нарушавају његову суштину, претварајући га од меморијалног центра у излетиште.

Приликом данашњег обиласка парка, комунални полицајци нису затекли прекршиоце, па је прилика искоришћена за дружење са грађанима и подсећање на страхоте које су немачки окупатори учинили над Србима, Јеврејима и Ромима на овом простору.

Бранко Шнап, председник Ложе „Б’неи Б’рит”, јеврејског удружења које се залаже за очување споменичких комплекса, каже како се Спомен-парку „Јајинци” мора вратити ниво поштовања који он заслужује. Шнап наглашава да су Јајинци највеће стратиште Србије, где је убијено преко 80.000 људи, међу којима су скоро све жене и деца београдске јеврејске општине и велики број њихових мушких чланова.

– У сарадњи са градом Београдом, обновљена је саобраћајна сигнализација којом се забрањује улазак на зелене површине аутомобилима, а „Зеленило” је поставило табле са правилима понашања у спомен-парку. Желели бисмо да се промене и табле које говоре о томе шта се на овом месту дешавало, јер сматрамо да постојеће не објашњавају у довољној мери страхоту дешавања на овом простору. Људи су несвесно претворили стратиште у излетиште за пикник, роштиљ, играње фудбала, чак и голфа, а све се то дешава изнад гробница и зато сматрамо да на то треба стално подсећати. Ово мора бити музеј на отвореном и не треба чекати на опомену, већ стално подсећати људе да овде леже жртве највећег терора у историји човечанства – рекао је Шнап.

Бобан Рајчић, помоћник начелника Комуналне полиције, нагласио је да се сви културно-историјски споменици на територији града редовно обилазе.

– Спомен-парк „Јајинци” обилази се у преподневним и поподневним часовима, а свакако ћемо контролу и појачати. Наш циљ није да кажњавамо, већ да повећамо свест наших грађана да се комунални ред мора поштовати. Нашим ангажовањем ситуција је битно промењена, некада је стање било лошије, а данас, у сарадњи са градском инспекцијом и МУП-ом, успели смо да у великој мери спречимо све недозвољене активности на овом простору – каже Рајчић.

Овог преподнева су у спомен-парку били само родитељи са малом децом, који су данашњи дан искористили за шетњу.

Дејан Мрдаљ, отац два дечака, каже да често долази у спомен-парк, али искључиво са намером да прошета са децом по свежем ваздуху, мало даље од градске вреве.

– Потпуно сам свестан значаја овог простора и никада ми није пало на памет да учиним било шта што није у духу овог места, а камоли да „роштиљам” или нешто слично. Таква понашања морају се зауставити – каже Дејан.

Драган Стојковић са сином Ненадом сматра да се у највећој мери ради о млађим људима који нису у довољној мери свесни шта Спомен-парк „Јајинци” значи у колективној свести народа.

– Ово је место које морате осетити својом душом и тако се према њему и односити. Огроман број људи је на овом месту убијен, тога морамо сви бити свесни и морамо се сви заједно одговорније понашати, јер ако сами себе не ценимо, ко ће нас онда ценити – запитао се Драган.

Спомен-парк „Јајинци”, некадашње стрелиште Војске Краљевине Југославије, представља гробницу 80.000 људи, Срба, Јевреја и Рома, које су немачки окупатори убили од јула 1941. до 1943. године. На ово место довођени су затвореници из логора Бањица, Топовске шупе, Сајмиште, београдских затвора и других места Србије.

Око 7.000 Јевреја Београда, Баната, неких градова Србије и избеглица из Аустрије и Чехословачке стрељано је и сахрањено на овом месту. Од тога, више од 6.000 јеврејских жена и деце из логора Сајмиште угушено је до маја 1942. године у камионима (тзв „душегупкама”), у којима су гушени издувним гасовима из мотора током превожења до Јајинаца и бацани у већ ископане јаме.

Желећи да уклони трагове злочина, Гестапо је од новембра 1943. до априла 1944. године вршио ексхумацију и спаљивање лешева.

По броју убијених, Меморијални комплекс „Јајинци”, после Јасеновца, представља друго по реду стратиште у некадашњој Југославији.