Пријем за младе са југа Србије у Старом двору
Млади Бошњаци, Срби и Албанци из југозападне и југоисточне Србије посетили су данас Стари двор и упознали се са историјом тог здања, али и функционисањем градске власти.
Директорка Агенције за европске интеграције и сарадњу са удружењима Градске управе града Београда Наташа Милошевић казала је да је циљ вишедневне студијске посете Београду да се млади упознају са начином функционисања институција власти, са делом културе, као и са важним здањима.
– Суштина је да пошаљу поруку, првенствено својим вршњацима, да без обзира на неке разлике међу нама треба имати довољно простора за разумевање, поштовање и толеранцију, али уз неговање различитости. То је једини пут изграђивања Србије као модерног и европског друштва, а пре свега здравог друштва – истакла је она.
Надам се, додала је Наташа Милошевић, да ће Београд бити у прилици да делегацију младих људи пошаље пут југа Србије, како би се упознали са предностима и проблемима са којима се суочавају њихови вршњаци у том делу Србије.
Организатор пројекта „Да се представимо” Аида Ћоровић рекла је да је циљ пројекта да се промовише интеркултуралност два југа Србије, југозапане и југоисточне Србије, али и оно шта млади људи тамо раде и чине да ти простори постану бољи.
– Организација која носи цео пројекат је „Урбан ин”, а идеја је да се успостави стална сарадња између младих Албанаца, Бошњака и Срба, да се обиђу неке кључне институције у Београду, јер је важно да они схвате да је ово такође њихова земља и да људи који раде и предстaвљају земљу представљају и те младе. Обишли смо и институције културе у Београду. Туристичка организација Београда обезбедила је обилазак културно-историјских споменика, а у Културном центру „Град” представили су фотографије својих градова – прецизирала је она.
Седамнаестогодишњи Харис из Новог Пазара каже да је Бели двор најлепши део посете, али и то да је „све лепо на свој начин”. Агон Ајети из Прешева је већ био у Београду, али каже да је овако организован начин обиласка престонице веома добар. Он је додао да баријере међу младима и даље постоје, а да би оне биле превазиђене, потребно је више контаката и „разговора о свему”.
Овај интеркултурални пројекат финансира Канцеларија за људска и мањинска права Републике Србије.