Синиша Мали: Подаци о задужењу Београда су тачни и поражавајући
Поводом изјаве бившег градоначелника Драгана Ђиласа, председник Привременог органа града Београда Синиша Мали издао је саопштење:
Могу да разумем потребу Драгана Ђиласа да верује у бајке јер је политичарима то некада лакше него да се суоче са истином. Ја нисам политичар, већ економиста, и не знам другачије да говорим осим да износим тачне податке.
Подаци о задужењу Београда које сам изнео су тачни и поражавајући за власт коју је водио Драган Ђилас. Наш главни град, без дуговања градских општина, као и установа културе, социјалне и дечије заштите, здравства и образовања чији је оснивач град Београд, дугује тачно 960 милиона евра. Тај дуг, када утврдимо недостајуће податке, може да буде само виши. То је истина. Разумем да та истина боли Ђиласа, али се од ње не може побећи тако што се негира.
Пошто Драган Ђилас није економиста, да разјаснимо одмах једну ствар. Када према уговору, фактури, или према неком другом документу имаш обавезу да платиш, тада си дужан. Када узмеш кредит, плаћаш и главницу, али и камату. А Београд је дужан што за кредите, што за камате које ће морати да плати на основу тих кредита до 2039. године, што према дуговањима јавних предузећа, што према добављачима, што према корисницима буџета, према стању које смо утврдили 960 милиона евра.
Драган Ђилас је тај који обмањује јавност. Документ из Министарства финансија који нуди говори само о томе колико је у том тренутку град Београд био задужен за кредите, без камата и осталих дуговања. У самом документу пише да је урађен на основу података које је доставио град Београд, односно Ђилас лично. Дакле, нити је то потврда колики је укупни дуг Београда, нити је овим документом искупио грехове.
Привремени орган града Београда је, за разлку од Драгана Ђиласа, буџет за 2014. планирао рационално. Потрошићемо у динар онолико пара колико имамо. То се односи и на инвестиције. За разлику од Ђиласа нећемо се хвалити прескупим инвестицијама као што су реконструкција Булевара краља Александра или Пожешке улице, беспотребном куповином зграде Инекса, изградњом Моста на Ади, за који, осим што је леп и празан, не можемо још да утврдимо колико кошта, изградњом школа и обданишта према ценама које су више од оних у другим градовима и са додатним радовима који прелазе 20 одсто, са милионским трошковима за оглашавање у медијима, са пројектом Интерцептор, или са Бус плусом. Ђиласове инвестиције су или преплаћене или неко други треба да плати. То се иначе назива Потемкиновим селима.
Када смо код социјалних давања, желим да истакнем да она неће бити умањена. За сиромашне грађане Драган Ђилас не треба да се брине јер не спада у ту категорију грађана. Себе је одавно обезбедио.
На крају, не разумем зашто Ђилас не жели да се реализује пројекат „Град на води”. Овако велика инвестиција која ће преобратити наш град требало би да буде победа свих нас, без обзира на странке из којих долазимо. Начин на који се односи према овом пројекту на најбољи начин показује какав је политичар јер очигледно верује да је само добро оно што он ради, без обзира на цену. Ја верујем да постоје пројекти и идеје који су већи од странака и појединачних људи. Желео он то, или не, ми ћемо тај пројекат реализовати у корист свих грађана Београда и Србије. Када год буде одлучио да подржи тај пројекат, као председник опозиционе странке, или грађанин, добродошао је. Јер ми другачије разумемо политику. Када буде разумео да политика не значи само радити за себе или своје окружење, већ за народ, можда ће зауставити пад рејтинга, или схватити како је изгубио већину у граду и постао бивши градоначелник.