Вечерас отворена изложба „Београдски Јевреји - живот и Холокауст”

Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије вечерас је, у Галерији Историјског архива Београда отворио изложбу под називом „Београдски Јевреји - живот и Холокауст”. Изложби поводом Дана сећања на жртве холокауста присуствовали су амбасадори Израела и САД, принц Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, Саша Јанковић, заштитник права грађана, Вера Дражић, градска секретарка за здравство, Горан Триван, градски секретар за екологију, Драгољуб Кочовић, заменик секретара за омладину и спорт и други представници Градске управе, Живан Обреновић, председник Скупштине општине Нови Београд, представници СПЦ, јеврејске заједнице и многобројни гости из јавног и културног живота Београда и Србије. Започевши обраћање речима „Никада више” премијер Ивица Дачић указао је на злочине нацистичког режима који није имао милости ни према коме ко је био другачији од тада, на силу утврђених вредности. – Ослобађање логора Аушвиц узет је као датум за обележавање Дана сећања, а ми се сећамо и логора на територији некадашње Југославије, Старог сајмишта, Новог Сада, Јајинаца, Јасеновца и других. Важно је чувати успомену на конкретне људе, преживеле и њихове спасиоце. Ова изложба важна је јер помиње и досада непознате јеврејске жртве, а о онима чија су имена била позната пружа нова сазнања. Она нас подсећа и на важност да младе учимо антифашистичкој традицији, разумевању и поштовању других, са надом и жељом да нам се оваква историја више никада не понови – рекао је Ивица Дачић. Драгољуб Кочовић, заменик градског секретара за омладину и спорт истакао је да се холокауст никада не сме заборавити. – Велика је сличност између Срба и Јевреја, нарочито у страдањима, и то нас повезује већ вековима. Срби никада нису били непријатељи јеврејског народа, и увек су се испомагали. Надам се да ће тако бити и у будућности и да ћемо наше односе само још више развијати – рекао је Драгољуб Кочовић. Јевреји су настањивали Београд и пре него што за то постоји потврда у старим списима. Први писани документ о њиховом присуству у граду налазимо у турском попису становништва из 1560. Делећи судбину поднебља и народа, јеврејска заједница у Београду опстајала је вековима. На Дорћолу, где су се првобитно населили, градили су синагоге, зидали школе и штампали књиге. Својом делатношћу допринели су привредном, друштвеном и културном развоју Београда. Чувајући свој идентитет, београдска јеврејска заједница, учествовала је истовремено у преплитању култура свих житеља Београда. Други светски рат нагло је прекинуо живот јеврејске заједнице у Београду. Само за две окупационе године (1941. и 1942) она је готово потпуно нестала. Од око 12.000 београдских Јевреја Холокауст је преживело само нешто више од 1.000. Изложба је конципирана у четири тематско-хронолошке целине које се преплићу: „Јевреји у Београду”, „Ковитлац рата”, „Жртве и успомене”. На 52 паноа, три сталка, једној коцки, једном плексигласу и три композиције у простору приказан је живот и страдање Јевреја у Београду. На 25 паноа представљено је 48 жртава чије судбине показују свеобухватно страдање београдске јеврејске заједнице. Полазну основу за припремање изложбе представљала је грађа Реферата за масе (заоставштине) Народног одбора Првог рејона града Београда, једног од првих органа власти у Београду након Другог светског рата.