Изјава председника Привременог органа града Београда Синише Малог

Ако ДС већ говори о срамоти – највећа је срамота што ме ова странка, у недостаку било каквих аргумената, лично вређа. Такав начин комуникације са политичким противницима говори само о њима. Могу само да констатујем да Ђиласу и његовој странци веома тешко пада чињеница да нису више власт. Пошто се у Скупштини града Београда сваки дан упознајем са аферама и, благо речено, недомаћинским понашањем власти ове странке, јасно да им ништа друго није преостало него да ме лично вређају. Толико о увредама.

Хајде сада да говоримо о чињеницама јер за разлику од Ђиласа и његове странке то је једини језик који ја разумем. Укупне обавезе које Београд мора да врати су веће од једне милијарде евра и то је званичан податак. „Папир Министарства финансија” на који се ДС позива, који је одавно застарео, садржи једну важну реченицу о којој ова странка ћути. Она гласи  да је урађен „на основу података које је у том тренутку доставио град Београд” чији је градоначелник тада био њихов председник. А много података тада није достављено. Према томе, тај папир није „опрост грехова” како га Ђилас доживљава, пре бих рекао да је био покушај да се сакрије истина и обману државни органи. Да се у томе није успело, говори чињеница да је утврђено да Београд дугује више од милијарде евра. То је истина и грађани треба да је знају колико год била болна по бившег градоначелника.

Што се ПКБ-а тиче, ово предузеће Ђилас je оставио у великим дуговима који су износили скоро 10 милијарди динара. ПКБ је 31. октобра 2013. године имао скоро милијарду динара неплаћених обавеза, а само у овој години компанија треба да врати банкама 12 милиона евра!? ПКБ за порезе и доприносе данас дугује око 600 милона динара, а прошле године је отписано преко три милијарде динара. Да Ђилас o овом предузећу не зна ништа, показује чињеница да је 11. новембра 2012. године изјавио да „ПКБ вреди милијарду евра”, а данас, 15 месеци касније, тврди да вреди „400 милиона евра”.

Пројекат водоснабдевања у Зуцу је класичан пример лошег рада бивше власти и ја се на њиховом месту не бих хвалио тиме. Када сам именован за председника Привременог органа, затекао сам ситуацију да је бивша власт на тај пројекат потрошила 23 милиона евра, а на њега се прикључило свега десет грађана!? То значи да је један прикључак коштао преко два милиона евра. Нећу да говорим о томе да је бивша власт грађанима нудила прикључак прво за 240 хиљада динара, па за 120 хиљада динара. Ми смо сада понудили прикључак за 60 хиљада динара на 60 рата, као и плаћање кубика воде 18 динара уместо за 100 динара, колико им је тражено у Ђиласово време. Дакле, у Зуцу сам исправљао глупости које је претходна власт направила, завршио сам тај пројекат и најавио наставак односно проширење на друга села.

Када грађанима обећавам вртић, улицу или трг, говорим о ономе што ће град сигурно да изгради, квалитетно а не као у Ђиласово време, када су грађене школе и обданишта које сада прокишњавају, и по реалним ценама, а не као у време Ђиласа, како је рађен рецимо Булевар. Жалосно је то што Ђилас мисли да њему лично припада сваки пројекат који је икада грађен у Београду. То управо говори о њему и чињеници да је Београд сматрао својим власништвом којим је владао лично са својим страначким пријатељима. Управо у томе је разлика између странке која је мене предложила и његове странке и између мене и њега. Управо зато политика којој ја припадам данас има плебисцитарну подршку грађана, а Ђилас и његова странка се боре за цензус.