Римски бунар после седам година доступан посетиоцима

Римски бунар на Београдској тврђави после седам година поново је грађанима и туристима доступан за разгледање. Уз велику подршку Привременог органа града Београда и Завода за заштиту споменика културе града Београда, Јавно предузеће „Београдска тврђава” у веома кратком периоду обновило је ову веома важну туристичку атракцију Београда.

Горан Весић, секретар Привременог органа града Београда, истакао је да су за овај бунар везане многе легенде, али је он за нас важан као део Београдске тврђаве, али и наше историје.

– Отварање Римског бунара није мала ствар и показали смо да уз мало воље и организације за кратко време то може да се уради. Наставићемо да улажемо у Београдску тврђаву јер је она за туристе магнет и место које се, поред Храма Светог Саве, највише посећује у главном граду. Следи пројекат којим ћемо покушати да је учинимо још атрактивнијом за туристе, како би град, предузеће које руководи њоме, али и читав туризам Београда имали више користи – рекао је Весић. 

Вршилац дужности директора Јавног предузећа „Београдска тврђава” Никола Ковачевић прецизирао је да су обновљене све електроинсталације и урађени сви неопходни браварски радови (ограда и опно изнад бунара), како би грађани могли безбедно да га посећују. У следећем периоду посете ће бити бесплатне, а за разгледање је доступан сваког дана од 10 до 18 часова, уз подршку стручног водича у контролисаним групама од петнаест људи. За почетак, неће бити доступно силажење спиралним степеницама, иако је објекат потпуно безбедан, да не би дошло до било каквих проблема. Према његовим речима, инвестиција је била мала – око 400.000 динара.

Вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика културе Нела Мићовић појаснила је да је Римски бунар у ствари био цистерна за воду, која се користила у 18. веку. Грађевина је из аустријског доба, тачније саграђена је око 1731. године, и ту се сакупљала вода са површине. Легенда каже да је постојала веза између бунара и реке. Дно није потпуно истражено, а покушај је био 1940. године, када су и направљена највећа истраживања. Како је најавила, биће их и убудуће.

Она је додала да ће се на Београдској тврђави и даље радити, а да је уз помоћ града осмишљена идеја да се организују донације страних и домаћих инвеститора за све оне који желе да улажу у споменике културе. 

Задужбинарство ће поново моћи да се покрене у нашем граду, а једна од најава јесте и да се Музеј града Београда, који ће бити у Ресавској улици, на овај начин уреди. Како је Горан Весић најавио, Агенција за инвестиције и становање урадиће пројекат реконструкције, а након тога биће организована велика донаторска акција, на којој ће бити позвани Београђани из читавог света да уложе у овај музеј, како би се на једном месту показала дуга и богата историја Београда. То ће бити прави начин да се сви они који то могу одуже свом граду и да заједно направимо музеј, истакао је Весић.