Весић: Депонија у Винчи права слика немара и непоштовања животне средине

Горан Весић, секретар Привременог органа града Београда, и Зорана Михајловић, министар енергетике, развоја и заштите животне, средине обишли су данас депонију у Винчи.

– Претходни градоначелник иде по Београду и показује оно што он мисли да је оставио иза себе, а требало би да новинаре доведе овде. Налазимо се на 50 метара отпада и депонија је права слика немара и непоштовања животне средине. Депонија у Винчи је вероватно највећа у Европи, а сигурно највећа у овом делу Старог континента. Потпуно је неуређена и срамота је да од 2006. године ништа није урађено на њој. Депонија је озбиљан еколошки проблем за све становнике. Због тога ћемо овај проблем заједно морати врло брзо да решавамо. Покренуће се процедура за расписивање јавног позива и будите сигурни да неће бити велике европске компаније која се бави рециклажом и која неће хтети да учествује на овом тендеру. У наредних неколико година овде ћемо имати уређену депонију, фабрику за рециклажу отпада, производњу електричне енергије, захваљујући чему ће Београд смањити своје рачуне за електричну енергију и производњу топлотне енергије а, што је најважније, имаћемо решен еколошки проблем. Становници овог дела Београда ће моћи да одахну јер уместо еколошког проблема имаће нова радна места. Ову конференцију за новинаре могли смо да одржимо и у Скупштини града или Мминистарству, али намера нам је била да се покаже колико је ово велики проблем и како изгледа када се нико не бави његовим решавањем – рекао је Горан Весић.

Он је подсетио да је тендер за концесију који је претходна влада расписала 2006. године зауставила бивша власт у Београду. Зашто, само она зна.

Зорана Михајловић, која је први министар који је посетио депонију у Винчи од 1977, када је и направљена, истакла је да се овде скупља отпад из 13 београдских општина, али да је веома запуштена и неуређена.

– У наредних месец и по дана биће расписан јавни позив за управљање отпадом на депонији Винча, а у договору са Привременим органом тражићемо партнера за то. Годишње се овде прикупи 540.000 тона отпада и од њега може да се добије електрична и топлотна енергија, али ћемо пре свега имати здравију животну средину. На овом отпаду не скупља се депонијски гас, нити процедне воде, којих има јако много. Њима се не управља, већ директно одлазе у Дунав. По читавој Србији почели смо да решавамо проблем депонија и управљања отпадом, а једино у Београду није било сарадње. Сумњам чак на то да нису могли да се договоре јер су желели директну нагодбу. Ми хоћемо јавни тендер, како бисмо добили најбољег и најквалитетнијег   – рекла је Зорана Михајловић.

Вршилац дужности директора „Градске чистоће” Синиша Лазаревић изразио је велику захвалност и Министартсву и Привременом органу што су препознали значај ове депоније и проблема у вези са њом. Простире се на седамдесет хектара, дно јој је између четрдесет и педесет метара, а дубина је од пет до педесет метара. На овом простору седамдесетак људи ради у све три смене и то 365 дана у години. Када се депонија буде уредила, Београд ће имати не само бенефите због топлотне и електричне енергије, већ ће на првом месту имати решен највећи еколошки проблем. Овде је неопходно обновити и хале и грађевинске машине и према неким прорачунима, вредност потребне инвестиције за те намене износи око 1,7 милиона евра.

На територији Београда регистровано је пет званичних депонија комуналног отпада, од којих је највећа у Винчи, на коју се одлаже отпад из 13 градских општина, док Сопот, Младеновац, Лазаревац и Обреновац имају своје општинске депоније.