Почела реконструкција зграде Београдске задруге

Горан Весић, секретар Привременог органа, и директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Нела Мићовић обишли су данас радове на реконструкцији Београдске задруге  у Карађорђевој улици. У овом објекту налазиће се промотивни центар комплекса „Београд на води”.

– Скупштина града Београда са великим поносом објављује да су јуче почели радови на реконструкцији ове зграде, чувене зграде Београдске задруге. Почетак реконструкције има и своју симболику, јер има везе са пројектом „Београд на води” и један je од припремних радова за овај пројекат. Има и другу симболику, а то је да је ова зграда, започета 1905. а завршена 1907. године, била зграда Београдске задруге. Задруга је основана у другој половини 19. века и служила је за помоћ становницима средњег сталежа да добију кредите под повољнијим условима. Тада је Управни одбор Београдске задруге, иако је центар тадашњег Београда била данашња Улица краља Петра, донео одлуку да овде направи  своју зграду имајући идеју да ће се Београд пре или касније спустити на реке, што се и дешава, али око 120 година касније. Ова зграда се налази на месту некадашњег Малог пијаца, и као таква има симболику, јер репрезентује ту идеју спуштања Београда на реке. Због тога сам веома поносан што смо ову предивну зграду почели да обнављамо. Да бисмо је обновили, добили смо донације инвеститора „Београда на води” од 2.000.000 евра, чиме и сами инвеститори показују намеру да не само граде нешто ново  у Београду већ и да обнављају наше старе културне вредности. У оквиру пројекта „Београд на води” овај део града ће бити рестауриран и можете само замислити како ће да изгледа Карађорђева улица када све ово буде обновљено. То ће бити једна од најлепших улица у Београду, као што је и била некада, када је била центар трговине, односно трговачка улица – рекао је Горан Весић, захваливши  свим људима који су радили на пројекту.

Од јуче овде теку радови, рекао је Весић и подсетио да је почело уклањање шина, те да  „ово на најбољи начин показује колико ће Београд на води променити наш град, не само у смислу изградње нових објеката него и у смислу рестаурације наше историје, културних објеката”.

– Уз помоћ новца који ће доћи у Београд ми у ствари можемо да обновимо нешто што сами нисмо могли годинама. Последњи пут су овде били радови 1983. године, ова зграда није обнављана деценијама, држава никада није имала пара за њу. Она се налази у веома лошем стању због трамвајских шина и због тога што су темељи под водом – нагласио је Весић.

Како је истакао, и данашњи дан има симболику јер, како је навео, ми почињемо обнову Београдске задруге у тренутку када је у Кану светска премијера пројекта „Београд на води”, највећег пројекта који се представља на сајму.

Директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Нела Мићовић казала је да је поносна  на чињеницу што се на овај начин улаже у споменике културе, у које нико није улагао деценијама, иако су под заштитом.

– Ми ћемо уложити напор да Београдска задруга поврати свој сјај и репрезентативност коју је имала и када је изграђена. Изградњом ове зграде Београд је постајао модеран европски град. Ова зграда симболише, како тада тако и сада, почетак формирања модерног Беогрaда у савском приобаљу. Зграда је богата пластичном декорацијом, на жалост све је оштећено, после разних манифестација остало је ругло. Зграда ће бити декоративно осветљена и повратиће стари сјај као угаона, маркантна зграда у целом овом блоку – прецизирала је она.

На улазу у зграду, подсетила је, постоји склптурална група коју чини женска особа са четири фигуре што је представа Србије у то доба са четири привредне гране, исти мотив се понавља на галерији – Србија са две привредне гране, банкарство и осигуравајуће друштво.

– Надам се да ћемо за два месеца, када зграда буде завршена, имати прилику да поново видимо раскош ове палате, која то и заслужује.  Сада се ради рестаурација фасада, инвестиционо одржавање ентеријера, све ће бити сачувано, конзервирано и обновљено – навела је она.

Срђан Рупар, сарадник на пројекту „Београд на води”, рекао је да ће објекат бити комуникациони центар пројекта, где ће бити истакнута велика макета будућег комплекса.

– Први пут ће у новијој историји зграда бити отворена за српску јавност.Ту ће бити све што се тиче будућег пројекта „Београд на води” у првој фази, а у каснијим фазама планирамо да одређене делове објекта дамо за културну намену. Планирано је да овде долазимо сви, будући купци некретнина, као и сви који су заинтересовани за било какве активности – истакао је Рупар.

Припремни радови на реконструкцији и адаптацији Београдске задруге званично су почели 10. марта, добијене су све потребне дозволе од Завода за заштиту споменика и других надлежних градских институција. Завршетак радова, које изводе домаћа предузећа, и отварање Задруге планирано је у мају 2014. године. Средства од два милиона евра обезбедила је фирма „Eagle Hills”. Та средства ће се користити сукцесивно, како се која дозвола буде добијала. 

Зграда Београдске задруге проглашена је за споменик културе решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда од 27. децембра 1966. године.

Зграда је подигнута према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића. Обликована је у академском маниру XX века, богато украшена пластичном декорацијом на фасадама и у репрезентативном делу ентеријера.

Палата Београдске задруге представља једно од најзначајнијих дела београдске и српске архитектуре и најуспелије остварење архитеката Николе Несторовића и Андре Стевановића.

Обиласку радова присуствовао је и Срђан Милановић, директор Дирекције за грађевинско земљиште и  изградњу града Београда.