Синиша Мали: Системи за наводњавање у Београду ће побољшати приносе и род

Пројекти ревитализације и изградње система за наводњавање у Обреновцу, Сурчину и Палилули покриће територију од преко 28.000 хектара, а вредност те инвестиције, која ће бити финансирана средствима из кредита од Уједињених Арапских Емирата, износи око 750 милиона динара, рекао је новинарима у Старом двору председник Привременог органа Синиша Мали приликом представљања тих пројеката. Реализација пројеката ће почети, додао је Мали, чим кредит из Емирата буде активан.

– Ови пројекти ће допринети бољим приносима, бољем роду и квалитету производа на територији Београда. Нама следи још једна транша кредита од сто милиона долара, а када га будемо добили, град ће наћи пројекте да тај новац искористи како би што више хектара земље успели да покријемо системима за наводњавање. Инвестирањем у системе за наводњавање и ревитализацију каналске мреже можемо да обезбедимо основу за повећање приноса, али такође треба размишљати и о обнови те механизације и опреме  – истакао је Синиша Мали.

Он је позвао пољопривредне произвођаче са територије Београда да размишљају о начину на који може да се искористи кредит, такође од сто милиона долара, што ће, како је навео, бити прилика да се, под повољним условима, са ниском каматном стопом и великим бројем година отплате, у потпуности обнови опрема и механизација.

– Постоје два кредита од Емирата, односно две транше за два кредита. Један се односи за унапређење система за наводњавање у Србији, то је два пута по сто милиона долара и кредит од два пута по сто милиона за куповину и обнову механизације, односно пољопривредне опреме. Кредите које буду узимали пољопривредници ће  и враћати, и то под истим условима по којима ће их Влада Србије добити. Кредити ће бити дистрибуирани преко конкурса и, вероватно, пословних банака – објаснио је Синиша Мали.

Секретар за пољопривреду Иван Сочо казао је да ће у Панчевачком риту бити канали који ће водом снабдевати 6.000 хектара и за ревитализацију те мреже биће потребно око 150 милиона динара, док ће за изградњу црпне станице бити потребно око 250 милиона динара.

– Радиће се ревитализација 140 километара каналске мреже система Петрац у Сурчину и реконструкција црпне станице Фенек. Системом Велика бара Купинац, биће покривено 6.000 хектара, ту се раде две каналске црпне станице и 60 километара каналске мреже – прецизирао је Сочо.

Сва три система, додао је Сочо, коштаће 30 одсто средстава који су издвојени за прву фазу система за наводњавање у Гроцкој „који још није завршен”.

– Сваки од ових пројеката је десет пута већи него прва фаза која није завршена у Гроцкој. То говори о приступу, рационалном пословању, менаџменту и концепту који води Привремени орган и концепту који је некада имао град – нагласио је Сочо.

Свега један или 1,5 одсто пољопривредног земљишта у Србији се наводњава, рекао је Сочо и додао да, ако се то упореди са 220.000 хектара пољопривредних површина којима располаже Београд и ако се покрије 28.500 хектара, то значи да ће град Београд са 13 одсто учествовати у наводњавању свог земљишта.

– Каналска мрежа у једном делу Београда постоји и направљена је давно, а 20 година није чишћена. Имамо огромну површину коју можемо да наводњавамо и приносе удвостручимо и утростручимо у односу на ниво приноса у сушној години – рекао је Сочо.

Како је навео, ревитализација, чишћење канала и изградња црпних станица веома су битни у периодима ниског водостаја, оне извлаче воду из водотокова и упумпавају је у канале.

Представљању ових пројеката у Старом двору присуствовали су и Горан Весић, секретар Привременог органа града Београда, и Милош Миловановић, директор Јавног водопривредног предузећа „Београдводе”.