Весић: Конкретним акцијама побољшати стање шума и река

Светски дан вода и Светски дан шума обележен је данас у Старом двору, а секретар Привременог органа Горан Весић је том приликом најбољим појединцима из ове области уручио годишња признања.

Весић је рекао да Београд има посебан разлог да обележава овај дан јер се Београд налази на две реке.

– Наша земља има преко 20 одсто површине под шумама. Због климатских промена и свега што се дешава последњих деценија на планети, воде и шуме су угрожене и остајемо све више без њих. Ово је прави повод и прилика да се подсетимо колико су важне шуме и воде за наш опстанак на планети. Надам се да ћемо следеће године, осим обележавања овог дана, имати и конкретне акције које ћемо заједно иницирати како бисмо стање у којима се налазе наше шуме и реке поправили и учинили бољим. Ми, који живимо на овој планети, морамо дати свој допринос да генерације које долазе наследе планету у бољем стању – истакао је Весић.

Градски секретар за заштиту животне средине Горан Триван рекао је да не постоји јефтинији, ефектнији и једноставнији начин да се регулише питање климатских промена од пошумљавања.

– Воде су нејосетљивија тема. У фази када ћемо много морати да радимо на индустријализацији државе, града и омогућимо производњу, воде ће бити угрожене јер постоји потреба да се долази до новог грађевинског земљишта. Ми немамо тај луксуз да угрожавамо то мало изворишта која имамо. Ми пијемо добру воду, слободно пијте воду из нашег водовода јер је она одличног квалитета, али докле ће тако бити, зависи од нас. Вода као ресурс на планети је дефицитарна, али не може се посматрати само као ресурс и пијаћа вода. Климатске промене носе велики проблем са којим се већ суочавамо, а то су бујице – рекао је Триван.

Вршилац дужности директора републичке Дирекција за воде Миодраг Пјешчић је казао да су вода и енергија уско повезане, те да све већа потражња за ограниченим залихама воде усмерава произвођаче енергије да пронађу алтернативне приступе.

– Велики потрошачи воде су пољопривреда, прерађивачка индустрија, водоснабдевање становништва и очување екосистема. Коришћење гаса, нафте и био- горива могу довести до ризика који се могу одразити на водне ресурсе али и на остале кориснике воде. Код нас, као и у свету, почетком 20. века су почеле да се граде хидроелектране. Раније су оне служиле за осветљење или неку мању индустрију, али сада се енергетика развија. Највише хирдроелектрана је изграђено на рекама са великим хидро- потенцијалом, пре свега на Дунаву и Дрини – нагласио је Пјешчић.

Секретар Привременог органа Горан Весић уручио је повељe у знак признања и захвалности за дугогодишњи стручни допринос на развоју градских вода и унапређењу хидротехничке струке Драгани Миловановић, шефу Одсека за стратешко планирање и управљање и међународну сарадњу у области вода Републичке дирекције за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Љиљaни Вaсиљeвић, шeфу Службe сaнитaрнe кoнтрoлe вoдe у JКП „Бeoгрaдски вoдoвoд и кaнaлизaциja и Милану А. Димкићу, директору Института за водопривреду „Јарослав Черни” и професору Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Организација Уједињених нација је 1993. године прогласила 22. март за Светски дан вода. Дан вода се широм света обележава организовањем бројних стручних конференција и низом манифестација. Сваке године УН одређују тему којој је посвећен Дан вода  како би пажња била посвећена различитим, суштински важним сегментима. Ове године Уједињене нације су Светски дан вода посветиле теми „Вода и енергија”, а централна манифестација је у Токију. Овим даном Уједињене нације желе да подсете на важност заштите вода и на велики број људи широм света који живе у сиромашним подручјима у  нехигијенским насељима и који тешко долазе до здраве воде за пиће.

У Београду се Светски дан вода обележава од 2005. године. На тај начин Београд прихвата светске вредности и исказује бригу о природним ресурсима и животној средини. Србија је 47. од 180 држава рангираних по количини водних ресурса у свету.
За Дана шума изабран је 21. март с циљем да се најширој јавности укаже на значај и корист шума, али и на неопходност заштите и очувања шума као драгоценог природног ресурса. Идеја за обележавање Светског дана шума настала је на седници Генералне скупштине Европске пољопривредне конфедерације 1971. године.

Шумовитост у Србији је после прве половине XX века у константном порасту. Шумовитост наше земље се у овом периоду повећала са 21,4 одсто на данашњих 34 одсто (податак до 2009).

Површина шума у Србији износи 2.252.000 хектара. Србија се сматра средње шумовитом земљом. Од укупне површине њене територије 29,1 одсто (у Војводини 7,1 одсто, а у средишњој Србији 37,6 одсто) налази се под шумом (према Националној инвентури шума Републике Србије, 2009). Шумовитост је, у односу на глобални аспект блиска светској, која износи 30 одсто, а знатно је нижа од европске, која достиже 46 одсто.

Светски Дан шума у Србији обележава се организовањем разних акција садње,  пошумљавања, како би се конкретним радом дао допринос повећању површина под шумом, организовањем излета и посета шумама за предшколску и школску децу, како би се упознали са значајем шума и њеним вредностима, организовањем разних трибина и манифестација.

Догађају су присуствовали члан Привременог органа Андреја Младеновић, секретар за комуналне и стамбене послове Слободан Станојевић, директор ЈП „Србијашуме” Игор Брауновић, као и амбасадор Финске Пека Орпана.