Весић: Руски цар Николај Романов добија споменик у Београду

Споменик последњем руском цару Николају Романову бићe подигнут у парку код републичке скупштине, у Улици краља Милана, на простору према Руском дому, најавио је данас секретар Привременог органа Горан Весић гостујући на „Студију Б”. Истовремено, он се осврнуо и на још неке развојне пројекте у престоници, попут реконструкције трга на Славији, изградње недостајућих вртића, обнове Музеја града Београда...

– Споменик је донација Руске Федерације, а подиже се под покровитељством председника Републике Србије Томислава Николића. Скупштина града ће уредити тај парк заједно са неким руским компанијама, тако да ће тај део бити уређен на посебан начин. То је велика ствaр за Београд. Николај Романов је задужио Србију и Београд. Руски цар је, када је српска војска избегла у Албанију после офанзиве аустријске и немачке војске, послао писмо савезничким силама, Француској и Енглеској, у коме наводи да ће Русија, уколико се не пошаљу савезнички бродови по српску војску, иступити из рата. На тај начин он је дао велики допринос спасавању српске војске. После револуције у Совјетском Савезу, Београд је био град који је примио највише руских избеглица, после Париза, они богатији су ишли у Париз, а средња класа је долазила у Београд. Много лепих зграда које данас имамо у Београду радиле су руске архитекте. Наша обавеза је да се човеку који је нешто конкретно учинио за наш народ одужимо – истакао је Весић.

Према његовим речима, Београд ће у наредном периоду покушати да се одужи и многим другим људима који су учинили нешто за град, а немају своје обележје.

– Краљ Александар Карађорђевић нема своје обележје у Београду, као ни Пеко Дапчевић, који је ослободио Београд 1944. године. Покушаћемо уз помоћ грађана да се одужимо и неким људима који су учинили нешто за град а нису политичари,  могу да буду уметници, новинари, глумци. Јуче смо на састанку са секретаром за животну средину тражили начин да се оплемени Трг Ђоке Вјештице, јер он треба да изгледа лепше, да буде место где људи могу да седну, да се одморе – казао је Весић.

Он је најавио да ће у оквиру манифестације „Дани Београда”, на Врбицу, зграда Старог двора бити отворена за грађане, јер се у априлу навршава 130 година од када га је отворио краљ Милан.

– Ту ће бити глумци из београдских позоришта у костимима из тог времена и тако ћемо грађанима омогућити да обиђу Стари двор и обележити 130 година куће у којој се налази Скупштина града. То је наш дуг према историји. Иако морамо бити окренути ка будућности, ми морамо да афирмишемо богату историју града и лепе ствари које су се дешавале, јер ко не памти прошлост, он такве грешке понавља у будућности, а то нам није потребно – нагласио је Весић и додао да ће манифестација „Дани Београда” бити празник за наш град.

Говорећи о реконструкцији Трга Славија, Весић је рекао да је за то обезбеђен новац из кредита ЕБРД-а и да се очекује да ће се до септембра завршити главни пројекат.

– У међувремену ће се решити ситни имовинско-правни проблеми и током септембра или октобра ове године моћи да се распише тендер за извођаче радова – рекао је Весић и демантовао приче које су неки користили у предизборној кампањи да тај трг може одмах да се ради.

Према његовим речима, радови, који ће бити обимни, трајаће око годину дана, после чега ће тај трг бити једно он нових модерних обележја Београда. Такође је са представницима Народне банке Србије договорено да се испред те зграде на Славији направи мала зелена оаза, којом ће доминирати споменик Димитрију Туцовићу, као најадекватније место, док ће се у центру кружног тока правити спектакуларна фонтана, као један од нових симбола града.

Весић је подсетио да је предвиђено да пешаци пролазе подземним пролазима, чиме ће се решити један од главних саобраћајних чепова у граду.  Прва трака до тротоара биће предвиђена само за градски саобраћај, док ће путничка возила моћи да користе три траке унутар сквера. Упоредо са Тргом Славија биће реконструисан и Булевар ослобођења, од Славије до Ауто-команде, што ће том читавом потезу дати нову димензију.

Секретар Привременог органа града Београда је овом приликом нагласио да ће радити на томе да се према онима којима је помоћ најпотребнија, испуне обавезе.

– Трудићемо се да уштедимо на неким стварима, да би онима којима је помоћ заиста потребна била и дата, а ту се мисли и на труднице. Исто тако са Републичким заводом за здравствено осигурање успели смо да пронађемо начин да финансирамо још стотину покушаја вантелесне оплодње. То иначе није био проблем града ни републике, већ је донет такав пропис према коме град то више није могао да ради. Град од 2013. године то више није плаћао, али ми смо успели да пронађемо решење да се обезбеде капацитети у неким приватним клиникама. Верујем да ћемо тако и наставити и покушати да идентификујемо оне којима је помоћ заиста и потребна. Тако град, осим што ће се развијати, показује бригу према својим становницима – рекао је Весић.

Он је рекао и да су одржани састанци са представницима секретаријата за социјалну и дечју заштиту како би се утврдио тачан број недостајућих места у обдаништима и како би се направила јасна политика изградње вртића у наредних неколико година.

– Не може ништа да се каже против досадашње праксе изнајмљивања простора за вртиће, али је то бивша власт радила стихијски и у маркетиншке сврхе. Оно што смо договорили јесте да ресорни секретаријат направи пројекат увођења јавно-приватног партнерства у социјалну заштиту односно да понудимо људима који желе да се баве тим послом да изграде обданишта, наравно по стандардима које град пропише. Родитељи ће плаћати исту цену као и у државним вртићима, а њихова деца ће добијати исти услугу, што је најважније, нагласио је Весић и додао да ће град такође имати могућност да контролише рад тих вртића, али неће имати обавезу да исплаћује плате запосленом особљу, тако да ће сви имати корист од тог система.

Говорећи о будућем Музеју града Београда, Весић је рекао да, када се буде уредила зграда у Ресавској улици, то ће бити један од најлепших градских музеја у Европи. Град је обезбедиo новац за израду пројекта, који треба да буде завршен до краја године, а средства за уређење тог музеја прикупљаће се путем донаторске акције.