Сећање на страдање Народне библиотеке

Централна манифестација обележавања Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату одржана је данас на некадашњем локалитету библиотеке на Косанчићевом венцу. Пре 73 године, 6. априла 1941. у налету немачких бомбардера, до темеља је срушено здање Народне библиотеке Србије и уништен књижни фонд од пола милиона свезака српског и страног порекла.

Ова манифестација била је прилика да гости оставе по једну књигу на локалитету као симболичан повратак књиге на место где је уништен део српске и светске културне баштине. Према речима градског секретара за културу Владана Вукосављевића, ово место је било огњиште знања, мудрости, искуства, колективног сећања и културе нашег народа и непријатељ је знао због чега га је бомбардовао.

– На сву срећу, искрице из овог огњишта и даље „горе” на другим местима. Захваљујући њима, ми данас постојимо као народ са својим идентитетом. На нама је да о томе бринемо. Зато увек треба подсећати и оне који знају и оне који не знају нашу историју да се овако нешто догодило и оставило трајан ожиљак. У исто време, овакви догађаји треба да буду и подстицај да чувамо и негујемо оно највредније. На тај начин ћемо остати оно што смо увек били: значајан део културне мапе Европе – истакао је Вукосављевић.

Министар културе и информисања у техничкој влади Иван Тасовац прецизирао је да су у пожару нестале, између осталог, личне библиотеке Вука Караџића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика, као и колекције српских средњовековних и оријенталних рукописа. Уништење Народне библиотеке један је од највећих злочина почињених над културном баштином у Европи током Другог светског рата. Овај кратер изнад којег стојимо, рекао је Тасовац, истовремено је и симбол нашег немара и културно-историјске равнодушности у односу према најзначајнијим институцијама наше културе. Има ли било чега смисленијег него да на овом месту поново заживи нова, другачија, модернија библиотека, која би предводила процес дигитализације српског културног наслеђа и истовремено била чувар колективног памћења и гарант технолошког напретка у Србији у 21. веку, поручио је Тасовац.

У уметничком делу програма учествовала је позоришна трупа „Дах театар”.