Обилазак Астрономске опсерваторије на Звездари

У оквиру Дана Београда данас и 18. априла у 12 и 13 сати биће организован обилазак Аастрономске опсерваторије на Звездари, презентација астрономских инструмената, великог рефрактора, као и разговор са професионалним астрономима.

Астрономска опсерваторија у Београду једна је од најстаријих научних институција у Србији. Основана је 7. априла 1887. године као „провизорна астрономска и метеоролошка опсерваторија”, на иницијативу професора Велике школе Милана Недељковића, који је затим био и њен дугогодишњи управник. Све до Првог светског рата опсерваторија се налази у згради у Карађорђевом парку, која данас припада Републичком хидрометеоролошком заводу. После рата добија више квалитетних астрономских инструмената, 1924. одваја се од Mетеоролошке опсерваторије, да би 1929. започела, а 1932. године била завршена изградња нове опсерваторије на брду Велики Врачар.

Изградњом нове опсерваторије руководио је Војислав Мишковић, који је такође руководио радом опсерваторије. После Другог светског рата брдо на коме се опсерваторија и данас налази, као и читав околни део града, по њој (тј. звездарници) добија назив Звездара. Нову опсерваторију пројектовао је познати чешки архитекта Јан Дубови, а главна зграда сматра се првим здањем у Београду у стилу модернизма и данас се налази под заштитом државе као споменик културе.

Научни рад на Астрономској опсерваторији прати актуелна светска кретања у области астрономије. У ранијем периоду преовладавао је рад заснован на посматрачким активностима: одређивање тачног времена и географских координата, израда звезданих каталога, откривање малих тела Сунчевог система и двојних звезда, као и одређивање њихових путања и слично. Са напретком астрофизике у свету почела су и код нас прва редовна посматрања активности Сунца и променљивих звезда, а затим и брзи развој многих других области. Данас се на Астрономској опсерваторији обављају научна истраживања која обухватају широк спектар актуелних астрономских проблема, од истраживања Сунчевог система и нашег непосредног космичког окружења, преко истраживања тесних двојних звезда и звезданих атмосфера, истраживања наше галаксије и других галаксија, активних галактичких језгара и црних рупа, па до начина настанка и еволуције васионе у целини, космологије и астробиологије.