Град решава проблем депоније у Винчи

Санација депоније у Винчи почеће на пролеће наредне године, док ће за максимум две и по године бити решен највећи еколошки проблем у овом делу Европе, саопштено је после првог састнака Комисије за изградњу постројења за складиштење и одлагање отпада Комуналне депоније у Винчи.

Председник Привременог органа Синиша Мали, који се налази на челу новоформиране комисије, захвалио је министарки Михајловић и надлежном министарству на подршци у решавању, како је истакао, у овом тренутку највећег проблема у Београду.  

Он је, међутим, указао да депонија представља и велику развојну шансу града, због чега је заједно са Министарством енергетике формирана заједничка комисија која је задужена за решавање правно-имовинских односа на тим парцелама. Такође је, према његовим речима, формирана и радна група која ће омогућити проналажење најбољих партнера за функционисање будуће модерне депоније у Винчи.

– Радна група ће у наредних неколико месеци идентификовати све потенцијалне партнере из света који могу обезбедити капацитете за чишћење депоније, рециклирање и евентуално за производњу електричне енергије. Такође ћемо у наредном периоду изабрати да ли ће се овај пројекат реализовати кроз јавно-приватно партнерство, концесијом или неким трећим видом сарадње – најавио је Мали и прецизирао да је потребна вредност инвестиција од 250 до 300 милиона евра, у зависности од тога који ће се капацитети градити и на који начин.

Министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић је додала да ће то министарство заједно са градом Београдом у наредном периоду интензивно радити на решавању проблема на депонији у Винчи, односно њеном проширењу, и да се могу задовољити еколошки, енергетски и економски захтеви.

Она је рекла да је решавање проблема депоније у Винчи започето 2007. године, и да је претходни градоначелник зауставио решавање ове, како је истакла, „еколошке бомбе” у Београду. Тада су, како је прецизирала, биле заинтересоване 23 компаније за учешће у решавању овог проблема. 

– Ова депонија је најнеуређенија депонија у Европи, на коју се дневно одлаже 1.500 тона отпада, и где је због депонијског гаса, који се не одлаже, могућност пожара стална. Заједничка радна група је за претходних месец дана урадила много више него што је на том пољу урађено у претходних шест година. На тај начин ће се и Београду омогућити да обезбеди додатне киловат-часове електричне и топлотне енергије. То је фантастичан развојни пројекат, који омогућава да се запосле нови људи, доведу инвеститори и да на крају град Београд заради – закључила је Михајловићева.

Предвиђено је да се депонија прошири на око 130 хектара док, према изјавама чланова комисије, још нису урађене комплетне процене о количини топлотне и електричне енергије које ће моћи да се произведу, а она ће се, кроз студију оправданости, видети у наредних неколико месеци.