Додељене награде града Београда

Председник Привременог органа града Београда Синиша Мали уручио је данас у Старом двору Награду града Београда најбољим ствараоцима и појединцима у главном граду за 2013. годину. Уручењу награда присуствовали су чланови Привременог органа, представници Градске управе, јавних и комуналних предузећа града, истакнути представници јавног и културног живота Београда и Србије.

Синиша Мали подсетио је да се Дани Београда славе 12. годину заредом, од 16. до 19. априла у спомен на прво писaно помињање словенског имена Београда 16. априла 878. године и 19. април 1867. године, када је Али Риза-паша уручио кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу. Он је подсетио и да ће, у оквиру Дана Београда, Стари двор бити отворен за посетиоце у суботу, 19. априла, и позвао све који желе да га обиђу у пратњи стручног водича и подсете се историје нашег града.

– Наравно, најсвечанији тренутак овог празника је данашњи догађај, додела награда града Београда и мени је велика част и задовољство што сам у име свих Београђана имао прилике да уручим награде најбољима међу нама. То су појединци који су својом храброшћу, знањем, радом и умећем заслужили да добију ове награде и буду проглашени за најбоље. Ја им у своје, и у име града Београда, честитам и желим све најбоље у даљој каријери. Желим да захвалим и свим члановима жирија који ове године нису имали лак посао, и у маси добрих изабрали оне најбоље – рекао је Синиша Мали.

Добитник Награде града Београда за књижевност и преводно стваралаштво је академик Милосав Тешић, за књигу „Ветрово поље”.
За позоришно стваралаштво награђен је Небојша Дугалић, за улогу Роберта у представи „Издаја Харолда Пинтера”. За филм и радио-телевизијско стваралаштво награду су добили Никола Мајдак и Ана Недељковић, за режију анимираног филма „Rabbitland”.

За ликовно и примењено стваралаштво визуелне и проширене медије награду је добио Владимир Величковић. За музику и музичко-сценско стваралаштво награђен је Иван Јевтић, а за друштвене и хуманистичке науке Слободан Жуњић.

За природне и техничке науке награђени су др Милован Шуваков и др Вељко Дмитрашиновић. Награда за проналазаштво није додељена. За архитектуру и урбанизам награду је освојио дипломирани инжењер архитектуре Милан Вујовић.

Награду за пољопривреду добио је Слободан Симић из Вранића, а награда за новинарство припала је Александру Диклићу, за серијал „Београд, вечити град” и Весни Несторовић, за ТВ емисију „Упознајте нас боље”.

За медицину је награђена група аутора, 152 члана катедре за хирургију са анестезиологијом Медицинског факултета.
Захваљујући на овој награди, Живан Максимовић, шеф катедре, истакао је да се ради о награди од посебног значаја за све који су учествовали у стварању уџбеника Хирургије са анестезиологијом.

– Ради се о уџбенику који је већ прешао границе Београда, постао званични уџбеник у Новом Саду, а показан је интерес и у Бањалуци, Тузли, Хрватској и другим земљама у окружењу. Ја захваљујем пре свега уредницима и свима који су га писали и то је доказ да се до квалитета може доћи и у групном раду – рекао је Максимовић.

Награда за спорт припала је Емиру Бекрићу за освајање бронзане медаље на Светском атлетском првенству у Москви.

Награда града Београда за херојско дело у 2013. години припала је Николи Ранковићу, за добротворни рок концерт који је уз помоћ пријатеља организовао на свој рођендан, 30. новембра 2013, где је сакупио око 15.000 евра за операцију и лечење шестогодишње Лане Николић. Захваљујући Николи, али и другим људима добре воље, Лана је оперисана у Риму и успешно се опоравља.

За образовање је награђена група аутора – др Љиљана Абрамовић Савић, магистар Виолета Несторов и магистар Стеван Несторов.
За дугогодишњи рад и трајан допринос развоју града награђен је академик Драгољуб Р. Живојиновић.

Специјално признање за изузетан допринос у реализацији догађаја од значаја за град припало је Љубиши Јовановићу, Ивани Стефановић и Петру Поповићу, за организацију првог фестивала класичне музике.

Добитник Награде за стваралаштво младих у области науке је др Драган Хрнчић, а у области уметности ансамбл инклузивне представе Ђорђе Голубовић и Игор Деспотовић, Душан Лазић, Јована Лазић, Анастазија Лиздек, Александра Лиздек, Немања Митић, Јелена Мишковић и Михајло Риђевац.

Награда „Светислав Стојановић” припала је ватрогасцу, командиру Одељења у Ватраогасно-спасилачком батаљону Звездара Бојану Станисављевићу и то за исказану стручност и храброст у спасавању девојчице која је затечена у стану где је избио пожар. Награђена је и ватрогасна јединица, Ватрогасно-спасилачка чета Лазаревац.

Захваљујући у име свих награђених, академик Милосав Тешић је подсетио на мисли најзначајних српских писаца о главном граду.

– Београд је наша престона икона, верна слика наших историјских удеса и краткотрајних националних узлета. Он се вековима дограђивао и наново изграђивао на рушевинама и пепелиштима. Дубоки ожиљци од тих разарања, почев од старијих до скорашњих и данас су видљиви по његовим улицама и крајевима. „Бела си кост међу облацима, ничеш из своје ломаче, из преоране хумке, из развејаног праха, ничеш из свог нестанка”, то су стихови Васка Попе с почетка његове песме „Београд”.

Ширину душе Београда највише су осетиле десетине и десетине хиљада оних који су у њега однекуд дошли. Многима је он, поставши им стално место боравка, био последње прихватилиште и једино уточиште. Имам утисак да се у њему ни странци не осећају странцима, а камоли они који су у њега стигли из унутрашњости Србије или из неких других српских крајева. У поентама апострофа поемичне песме „Ламент над Београдом” Милоша Црњанског, несаломиви Београд једина је утеха , једина је светлост мајчинске љубави и топлине, у овостраним и оностраним пределима: „а кад ми клоне глава и буду стали сати, Ти ћеш ме, знам, пољубити као мати; а кад уморно срце моје ућути, да спи, узглавље меко ћеш ми у сну, бити Ти”.

Небеске прилике изнад Београда и раскош београдских сунчевих залазака овековечио је Иво Андрић, али уз једно узгредно сенчење, изазвано ондашњом београдском стварношћу. Ти заносни пејзажи тек су, како он вели, на почетку романа „Госпођица”, „накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде”. Ова његова мисао, кратка и горка, остала је, опомињући да и даље важи.

У сржном бићу данашњег Београда садржи се довољно позитивно усмерене људске енергије, мада недовољно ослобођене. Таква енергија, радна и стваралачка, могла би да садржајно оживи, оплемени и преобрази Београд. Надајмо се да одабрани носиоци таквих настојања стоје данас пред вама у овом знаменитом здању.

У њихово име, у име свих овогодишњих добитника Награде града Београда, што ми чини нарочиту част, захваљујем, али са трепетом, свим жиријима који су, улажући у то своје знање и ауторитет, одлучивали који појединци и колективи заслужују то признање. Уз ово, захвалан сам и граду Београду и свим градским службама упосленим око организације овог свечаног скупа, као и предлагачима кандидата за добијање овог звучног одличја, с великим и часним именом Београда у свом наслову. Живео Београд! – рекао је академик Тешић.