Стари двор отворио своја врата за грађане у оквиру Дана Београда

Секретар Привременог органа Горан Весић поздравио је грађане који су у оквиру Дана Београда у великом броју данас посетили Стари двор. Повод да ово здање отвори своја врата посетиоцима јесте 130 година од његове изградње.
Према Весићевим речима, у оквиру Дана Београда посета Старом двору била је новина.

– Грађани су уз помоћ стручних водича могли да виде део наше богате историје. Начин на који су реаговали и број пријављених говори нам да овакве посете треба да се организују чешће, макар једном месечно и о томе ћемо размишљати у наредном периоду. Културно-уметничким програмом и игром из 19. века покушали смо да оживимо тај стари дух наше земље и да покажемо да имамо изузетно богату традицију – рекао је Весић.

Он је подсетио да је здање саграђено за време краља Милана да буде палата српске династије Обреновић, предвиђена за одржавање свечаности и смештај гостију. Први званичн гости краљевске породице који су одсели у Старом двору били су аустроугарски престолонаследник Рудолф и његова супруга Стефанија, који су у Београд дошли 16. априла 1884. године (по старом календару).

Објекат је грађен по пројекту Александра Бугарског у маниру архитектуре академизма XIX века, с намером да превазиђе све дотадашње резиденције српских владара. За Стари двор везани су важни догађаји из времена политичке моћи династије Обреновић: зграда је подигнута када је Србија проглашена за краљевину, а у њој је краљ Милан 22. фебруара 1889. абдицирао у корист сина Александра. Од 1903. до 1914. Стари двор је био резиденција династије Карађорђевић. Од 1919. до 1920. у њему су се одржавале седнице привремене Народне скупштине, а све време до 1941. дворске забаве и пријеми високих страних гостију.
Двор је два пута оштећен: у Првом светском рату и у шестоаприлском бомбардовању 1941. године. По завршетку Првог светског рата двор је поправљен, а прва већа адаптација урађена је око 1930. Сређивање и преуређивање Старог двора по завршетку Другог светског рата трајали су све до 1947. године. Архитектура је том приликом знатно измењена. Од тада су у двору Президијум Народне скупштине, затим Влада ФНРЈ, Савезно извршно веће, а од 1961. Скупштина града Београда.

Црвени салон, Жути салон, Свечана сала, Салон XIX века, с бројним сликама наших еминентних сликара и поклонима делегација које су деценијама били гости Београда, те кабинети актуелних челника града – све то чини Стари двор као симбол и спој наше прошлости и садашњости.