Свечана академија у знак сећања на жртве холокауста на Старом сајмишту

Градски менаџер Горан Весић присуствовао је вечерас, у Спасићевом павиљону на Старом сајмишту, свечаној академији организованој у знак сећања на жртве холокауста у Београду. Весић је подсетио да су Срби и Јевреји, заједно са другим народима, вековима живели сложно, и заједно градили Београд.

– Наш град дугује много тога својим јеврејским суграђанима. Многи од њих су били уметници, професори, архитекте и уткали свој живот, рад и знање у историју и културу Београда. Данас, 17 улица у граду носи име значајних Јевреја. Пре Другог светског рата јеврејска заједница бројала је 10.000 људи, током рата је скоро потпуно уништена. Као грађанину ове земље, никада ми није било јасно зашто Старо сајмиште није обележено као стратиште и као логор. Вероватно никада нећемо добити одговор на то питање, иако су многа друга места обележена онако како доликује људима који су на таквим местима страдавали и убијани. Желим да вам кажем да је наша чврста намера, као Градске управе која је изабрана пре месец дана, да наредних неколико година учинимо прве кораке да ово место буде обележено онако како је достојно, да буде обележено као место страдања наших суграђана само зато што су рођени као Јевреји или Срби, антифашисти, Роми, Хрвати, и сви други, само зато што су се борили против тадашњег светског поретка, највећег зла у историји чoвечанства – нацизма. У тој намери сарађиваћемо са свима који могу да помогну, онима који се баве овом темом, представницима јеврејске заједнице, пријатељима из израелске амбасаде и онима који су покретали иницијативе, и верујем да ћемо веома брзо моћи да изађемо са планом како ће ово место бити обележено. Оно треба да буде место које ће нас подсећати на страшне догађаје у нашој историји и које ће служити као опомена да се тако нешто никада више не понови. Верујем да ћемо у наредних неколико година моћи да видимо конкретне кораке и да ће ово место, Топовске шупе и друга стратишта бити обележена на начин како то доликује, а не да буду продавана као грађевинско земљиште. Стратишта нису на продају, стратишта се морају обележити. Чуо сам да Београд нема свој Дан сећања на београдске јевреје, и ја вас молим да ту иницијативу покренете, и будите уверени да ћемо је ставити на прву седницу Скупштине града и да ћемо тај дан убудуће обележавати – рекао је Горан Весић.

Гостима на вечерашњој академији обратили су се и Јозеф Баруховић, потпредседник Савеза јеврејских општина, Рубен Фукс, председник Савеза јеврејских општине Србије, и Бранко Шнап, председник ложе „Бнеи Брит”, који су подсетили на страдање Јевреја у Београду од 6. априла 1941. до 10. маја 1942. године на Старом сајмишту (Judenlager Zemlin). Они су истакли заједничку поруку да је пријатељство српског и јеврејског народа нераскидиво, изразивши наду да ће се учинити сви потребни кораци како би места страдања била обележена на достојанствен начин, а Старо сајмиште добило статус меморијалног комплекса. На академији је прочитано и писмо студенткиње Хилде Дојч, која је помагала у логорској болници и која је одбила могућност спасења да би остала са својим сународницима. По иницијативи „Бнеи Брит” ложе, веће Јеврејске општине Београд је одлучило да се од ове године 10. мај обележава као Дан сећања на жртве холокауста у главном граду у форми свечане академије, са поруком да се тако нешто више никад, нигде и никоме не понови.

Први пут после холокауста обележава се сећање на београдске Јевреје и оне доведене у Београд из Баната, средње и јужне Србије и јеврејске избеглице из Аустрије и Чехословачке. Академији су, између осталих, присуствовали и амбасадор Немачке у Београду Хајнц Вилхелм, Итај Милнер, заменик амбасадора Израела, представници амбасаде Словачке, председник Националног савета Ромске националне мањине Витомир Михаиловић, директор Архива Југославије Миладин Милошевић, директор Етнографског музеја Мирослав Тасић и Милан Кољанин из Института за савремену историју.