Отворена изложба „Први дан Великог рата” на Калемегдану

Изложба са симболичким називом „Први дан Великог рата”, која приказује атмосферу у делу западне штампе, телеграме, као и брод са кога су испаљени први хици на Београд, свечано је отворена данас испред Павиљона „Цвијета Зузорић” на Калемегдану.

Градски секретар за културу Владан Вукосављевић је приликом отварања изложбе Музеја жртава геноцида изјавио да је смисао оваквих изложби које Београд и Србија организују поводом годишњице Великог рата да подсети, поред осталог, на огромна страдања српског народа.

– Србија је по статистикама, које се врло често занемарују и крију, процентуално дала највеће жртве у Првом светском рату и према званичним подацима, страдало је око 28 посто укупног становништва, што је број који далеко превазилази  жртвe свих других учесница Великог рата – рекао је Вукосављевић и додао да су цео тај ужас и несрећа почели тог дана, чији су детаљи сачувани на паноима који се налазе на овој изложби.

– Симболика ових догађаја је да чувају памћење, да упозоравају, опомињу и да нас вечито уче како је историја учитељ који нам даје лекције, које уколико се једном не науче и ако се икада понове, вишеструко скупље коштају – упозорио је Вукосављевић.

Др Вељко Ђурић Мишина, в.д. директорa Музеја жртава геноцида, поручио је да је ова изложба мали допринос  обележавању стогодишњице Великог рата, којом желимо да покажемо шта је Европа, а и Америка мислила о том времену, атентату у Сарајеву, бомбардовању Београда.

Изложбу, која ће трајати две недеље, чини 15 паноа. Сваки од њих представља посебну тематско-документарну целину, а већи део материјала први пут се презентује јавности. Потресни панои приказују и злочине који су последица зверских напада на Србију, чиме је практично отпочео Велики рат.

Аутори изложбе су Ненад Антонијевић, виши кустос Музеја жртава геноцида, и професор др Вељко Ђурић Мишина, в. д. директора Музеја жртава геноцида. Ликовно решење је урадила Изабела Мартинов Томовић (Историјски музеј Србије). На изложби је коришћен материјал Музеја жртава геноцида, Војног музеја, Историјског музеја Србије, као и материјал са интернет-сајтова.