Весић: Нови буџет без задуживања, Скупштина града отворена за грађане

Градски менаџер Горан Весић је рекао да је градска власт задовољна оним што је за првих сто дана урађено, као и то да сто дана није довољно дуг период да се уради пуно ствари, али је довољно дуг да се покаже у ком правцу ће се радити.

– Наш први посао и највећи проблем је огроман дуг који смо затекли, који је преко 1,1 милијарду евра, што је више од једног и по нашег буџета. Тако да је наш први посао био финансијска консолидација града. Направили смо буџет без новог задуживања, са малим дефицитом који ће бити финансиран из продаје имовине. У јавним предузећима је побољшан менаџмент и у првом полугодишту већ имамо пораст добити у „Паркинг сервису”, „Велетржници”, „Комбанк арени”, „Ади Циганлији”. Успели смо да олакшамо процедуре у граду и да створимо услове да почне нешто да се гради у Београду. То ће се тек у наредном периоду видети – истакао је Весић.

Посебно сам поносан на то, навео је градски менаџер, што смо Скупштину града отворили за грађане.

– Члaнови Градског већа свакодневно примају грађане, као и секретаријати, већ смо у два секретаријата увели електронску управу и учинили смо да град буде приступачнији. Показали смо којим путем ћемо ићи, а то је пут рационалног трошења новца, озбиљне штедење, улагања у развојне пројекте. Ми ћемо следеће године морати да вратимо преко 80 милиона евра дуговања на име кредита. То ћемо урадити тако што ћемо обезбедити средства кроз повећане приходе, више ћемо штедети, јер то су обавезе које морамо да вратимо. Јавна предузећа ће пружати бољу услугу, а новац који зарађују ће ићи у Скупштину града. Имали смо случај где је свако предузеће било феуд за себе. Сада смо сва јавна предузећа ставили у јединствен систем. Укидањем адвокатских, пи-ар и консталтинг услуга, продајом аутомобила уштедели смо преко два милиона евра – прецизирао је Весић. Говорећи о избору директора за градска јавна предузећа, Весић је рекао да постоји комисија у којој је и представник Сталне конференције градова и општина и да има више од 270 кандидата за 20 предузећа. 

– Привремени орган је затекао да готово ниједан директор није имао пун мандат. Ми смо поставили вршиоце дужности и сада расписујемо конкурс. Директору су потребне четири године да би спровео неки програм у предузећу, тако да је веома важно да они добију пун мандат. Бирају се кандидати, рангира се листа и три најбоља кандидата иду на Скупштину града, која као оснивач доноси коначну одлуку. Најважније је да људи буду стручни, а не да ли су чланови странке – објаснио је Весић.

Када је реч о решавању проблема грађана престонице, Весић је рекао да се сваки проблем који грађани предоче бележи и записник се шаље „Беоком сервису” и у надлежни секретаријат.

– Важно је да сваки грађанин добије одговор, неке ствари можемо да решимо, а неки проблеми нису у нашој надлежности те их прослеђујемо надлежном министарству. Осим што могу да дођу у Скупштину града, грађани могу у сваком тренутку да позову наш „Беоком сервис”. Добар пример сарадње са грађанима је то што смо отворили посебну линију за грађане у вези са радовима у Улици војводе Степе, слушамо њихове предлоге и поједине прихватимо. Трудимо се да са грађанима заједно прођемо кроз тежак период. Дали смо репрограм за сва дуговања компанијама које су дуговале за пословни простор, то смо урадили за грађане који дугују „Паркинг сервису”, „Инфостану”, а нисмо заборавили оне који редовно плађају, те су им повећани попусти. То што смо отворили Скупштину града за грађане урадиће и градске општине. Градоначелник и ја смо обишли неколико општина до сада, то су Сурчин и Земун, а обићи ћемо и остале. Чека нас и промена Статута града у смислу како ће се другачије дефинисати однос града и градских општина. Градске општине имају недефинисан статус, имају мање надлежности него неке општине у Србији – прецизирао је Весић. Говорећи о пројекту „Београд на води”, Весић је навео да је то кључни пројекат за развој Београда и Србије и пројекат који треба да донесе у Србију неколико милијарди евра.

– Он треба да промени нашу привреду и промени место Београда у Европи, те од нас да направи пословну и туристичку атракцију региона. Скупштина града је потпуно посвећена реализацији овог пројекта. „Београд на води” ће довести и друге инвестиције, тај пројекат ће запослити људе и нашу привреду, а градоначелник је најавио урбанистичка решења до краја године. Ниједна идеја у историји није остварена без снажне политичке воље. Када је Ајфелов торањ направљен, биле су озбиљне расправе у Паризу о томе да ли је он ругло или лепота. Када је мост Газела прављен, тадашњи градоначелник Бранко Пешић је нападан због тога што су направљене по три траке са обе стране. Што се тиче Скупштине града, почетком пролећа следеће године биће све спремно да крене прва фаза „Београда на води”. За такве пројкете нема места политичким препуцавањима – казао је Весић. Он је навео да је у Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове уведена електронска управа, што значи да сваки грађанин који поднесе било какав захтев на сајту може да прати у којој је фази његов захтев и до када ће добити решење.

– Нови закон о планирању и изградњи је предвидео неке олакшане процедуре, јер је веома важно да људи могу брзо да добију  дозволе. Истовремено, морамо да станемо на пут нелегалној градњи. У протеклом периоду пописали смо сва активна градилишта у Београду и 5. августа завршавамо тај процес. Извршили смо увид и после тога ћемо предузети одређене мере. Нашли смо објекте за које се не зна ко их гради, има објеката који имају много више квадрата него што им је дозвољено. Бесправна градња је недопустива – рекао је Весић.

Весић је говорећи о имовини града, истакао да је формирана Управа за имовину Скупштине града, те да се први пут пописује сва градска имовина.

– Дошли смо до неколико објеката које град поседује ван граница Србије, као што је вила на Бледу, два одмаралишта на Хвару, на Брачу. За септембар припремамо први оглас у коме ћемо понудити на продају неку имовину. Процену врши Управа јавних прихода града Београда. Постоји један број станова у којима су људи који у њих нису ушли нелегално, већ су 90-их година добијали потврде МУП-а, општина, Комесаријата за избеглице. Град плаћа порез за те станове, комуналије, а сада смо предвидели могућност да се тим људима понуди откуп станова – објаснио је он.

Весић је нагласио да Београду фале уређене фасаде, више урбаних џепова, али и више чистоће.

– Пример зграде Геозавода показује шта значи једна фасада. Ми већ радимо преко 80 пројеката за фасаде које су под заштитом државе и до септембра ћемо имати комплетне пројекте десет фасада које ћемо понудити компанијама у Београду да их обнове. Спремамо конкурс са Архитектонским факултетом да делове неких зграда понудимо уметницима да на њима раде мурале – прецизирао је градски менаџер Горан Весић.