Градски превоз је жила куцавица Београда, а плаћање карата обавеза

Интервју са Жељком Милковићем, в.д. директором ГСП „Београд”

1)  Јавност је упозната са драстичним падом наплате превоза у Београду,како се тај пад наплате манифестује на пословање ЈКП ГСП Београд?

Манифестује се крајње негативно, наплата превоза би требало да буде основни извор прихода компаније попут ЈКП ГСП „Београд”. Тренутно, празнину у неопходним средствима за нормално функционисање компаније попуњава град дотацијама. Морам скренути пажњу на чињеницу да ниједна компанија која се бави сличном делатношћу у већим градовима у свету није без дотација града, којима се покривају трошкови превоза угрожених категорија становништва, али тај однос не би требало да буде већи од 30 до 40 одсто. Значи, наплата превоза би требало би да је од 60 до 70 процената. Тренутно је испод 45, што финансије града и ГСП „Београд” доводи у веома тешку и незавидну финансијску ситуацију.

2) Како изаћи из проблема, односно како решити новонасталу ситуацију?

Мора се решити проблем наплате, односно мора се на одговоран и ангажован начин повећати приход од основне делатности. Ако се то у релативно кратком року не реши, ГСП „Београд” и комплетан јавни превоз у граду ће бити паралисани. Сви грађани Београда, па и људи на власти морају бити свесни чињенице да је ГСП „Београд” жила куцавица града. Покушајте да замислите само један дан у Београду без функционисања овог предузећа. Такође, грађани морају бити свесни и чињенице да главни градски превозник дневно превози око 1,5 милиона путника, на дневном нивоу троши више од 100 тона горива, те да је месечно неопходно обезбедити за енергенте безмало 600 милиона динара.

Ако уопште желимо јавни градски превоз и желимо да он буде бољи, функционалнији, квалитетнији, на крају то неко мора и да плати, а то су сви корисници наших услуга. Осим „кључ у браву”, другог решења нема. Град није у могућности да сноси терет дотација главном градском превознику више од 6 до 7 милијарди динара годишње, плус исто толико и за приватне превознике.

3) Шта мислите како у решавање проблема наплате треба више ангажовати „Бус плус”, односно како видите целу проблематику око „Бус плуса”?

Ја сам техничко лице и проблематику, то јест предности система гледам само преко техничких бенефита. Пословну страну уговора не могу да коментаришем јер нисам учествовао у целом процесу. Са техничког аспекта, систем је један од најбољих у Европи и свету. Мало градова поседује овакав систем не само наплате превоза већ и саме контроле саобраћаја, што је нама у ГСП-у и много важније.  Да у сваком тренутку знамо где нам је одређено возило и да ли је у „режиму застоја” или не. На тај начин постиже се већа ефикасност система,  могућност реаговања у реално краћем временском периоду, а исто тако и рационализација у броју запослених у ГСП „Београд”. Чињеница да ли се иза система „Бус плус” налазе ови или они власници за нас у ГСП-у мање је битна. Треба прихватити систем такав какав јесте и потрудити се да се из њега извуче максимум.

4) Шта то конкретно значи „извући максимум” из система „Бус плус” ?

То на неки начин значи захтевати од власника система да по уговорним обавезама повећа број контролора, јер је драстичан пад наплате. И град и ГСП „Београд”  свесни су чињенице да је немогуће само препустити нагомилане проблеме „Бус плусу” и очекивати спектакуларне резултате. Сви активно морамо да се укључимо у решавање  нагомиланих проблема. Тренутно ГСП „Београд” тражи начин да са својим, у потпуности „неупосленим” ресурсима радне снаге помогне бољој контроли и наплати превоза у граду. 

5)  Шта тренутно руководство ЈКП ГСП „Београд” предузима како би решило нагомилану проблематику у свом пословању?

ЈКП ГСП „Београд” се тренутно налази у фази активне реорганизације и стабилизације пословања. Компанију заједно са мном воде веома способни, вредни и поштени сарадници, као и 6.000 вредних  и пожртвованих радника компаније.

Такође, први пут за мојих 20 година стажа у ГСП „Београд” чланови синдиката и њихови руководиоци активно и веома одговорно учествују у решавању нагомиланих проблема и саставни су део начина креирања  решења. Поред проблема са финансијама, дуговима, деловима за возила, тендерима и слично, ГСП „Београд” стабилизује своје пословање, репрограмира и исплаћује стара дуговања претходних руководстава, креира нове послове и уговоре који су у протекла четири месеца премашили сто милиона динара. Перманентно се проналазе начини креирања и остварења уштеда, али не на уштрб квалитета пружања основне делатности за коју је ГСП „Београд” и основан пре 122 године. Проблема, свакако, има и биће их, али ако има воље и жеље за радом и напретком, ти проблеми ће у будућности бити решени. Свакако да је мој циљ и циљ града да се од ЈКП ГСП „Београд”  направи јака и стабилна компанија која неће свакодневно стрепети за своју будућност.