Саопштење Секретаријата за образовање и дечју заштиту поводом нетачних интерпретација измена Правилника о регресирању

Секретаријат за образовање и дечју заштиту због паушалних и нетачних информација које су се појавиле у медијима у вези са изменама Правилника о условима и начину остваривања права детета на територији града Београда објављује следећу

ИСПРАВКУ

Изменама Правилника о условима и начину остваривања права детета у области финансијске подршке породици са децом на територији Београда заштићена су готово сва права породица у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом Републике Србије. Дакле, не само да су заштићена права која предвиђа закон, већ су утврђена много шира и већа права за  неке категорије деце него што закон предвиђа.

То значи да на основу овог правилника право на бесплатан боравак у вртићима у Београду имају деца корисника материјалне помоћи, дете ратног војног инвалида и цивилног инвалида рата прве до четврте групе из оружаних акција после 17. августа 1990, дете са сметњама у развоју за које није остварено право на дечји додатак и које није уписано у посебну васпитну групу, дете без родитељског старања за које није остварено прво на дечји додтак, деца избеглица и привремено расељених лица чији родитељи нису у радном односу и дете које борави у сигурној кући. Такође, самохрани родитељ има право на умањење од 50 одсто цене вртића а корисник услуга чије дете је оболело од одређених болести остварује додатно умањење од десет посто.

Мере које су донете изменама постојећег правилника биле су неопходне због увођења реда и система у ову област која је била годинама запуштена и неуређена, тако да није била одржива финансијски.

Град Београд у овом тренутку регресира око 36.000 малишана који користе услуге вртића и ни за једно дете се  не плаћа пуна еконмска цена боравка у вртићима. Највиша цена коју породице плаћају износи 9.705,70 динара, а најнижа је 594 динара. Иако је реална економска цена боравка у вртићу око 30.000 динара, град није одлучио да повећа цену, већ смо одлучили да рационализацијама у постојећем систему обезбедимо  надокнаду средстава која недостају. Родитељи у овом тренутку за боравак деце дугују, и по ценама које су далеко од економских, 155.248.206,98 милиона динара. У обдаништима мора увек свега да има, као што васпитачице морају да приме децу без обзира на то да ли су њихови родитељи платили вртић или не. Нажалост, због непостојања социјалних карата сведоци смо да веома богати родитељи остварују максималне попусте за децу у вртићима јер немају легалних прихода. Због таквих који џиповима довозе децу у државна обданишта а плаћају мање од хиљаду динара јер формално немају приход, трпе они родитељи који су заиста сиромашни. О феномену „препродавања” места у вртићима који смо такође затекли, сада нећемо да говоримо јер се о томе води истрага.

Изменама поменутог правилника онемогућено је да се за једно дете оствари кумулативно више основа за попуст, као што је то до сада било могуће. Сада је родитељима остављено да изаберу по њих најповољнији облик регресирања, али с обзиром на тешку финансијску ситуацију у граду, није одрживо да се остварују попусти по више основа. Управо због стихијског и финансијски неоправданог дељења попуста протеклих година, град је дошао у ситуацију да нема новца у каси.

Брисањем члана који је предвиђао да купци првог стана на кредит, као и подстанари, остварују додатни попуст од 10 одсто, спречено је да се директно у неповољан и неправедан положај стављају породице које немају новца да купе или изнајме стан.

Било је више дезинформација у вези са породицама које имају више деце. Једина истина јесте да у породицама са више деце свако треће, четврто и наредно дете иде потпуно бесплатно у вртић. За друго дете и даље је на снази субвенција од 20 одсто, која је постојала и раније. Само за прво дете важи попуст према важећој скали.

У јавности је потпуно погрешно интерпретирано брисање члана 25, који није био у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом. Ми смо у обавези да правилник ускладимо са законом. Поменути закон уређује права деце која бораве у вртићу. Овај члан се односио на децу са сметњама у развоју која не бораве у вртићу а имају брата или сестру која бораве у вртићу. Брат или сестра који бораве  остварују све попусте који им припадају. Једина измена је у томе што се плата родитеља не умањује аутоматски по том основу, већ у пуном износу иде на регресиону скалу.

Што се тиче дезинформације о брисању члана који се односио на дупле близанце, тројке, четворке потпуно је природно да је овај члан брисан пошто родитељи иначе за свако треће и наредно дете имају право на потпуно бесплатан боравак у вртићу. Овај пример најбоље показује колико је било малициозности у извештавању појединих медија о овим изменама правилника.

На крају, желимо да нагласимо да Град Београд годишње издваја 6,6 милијарди динара да регресира боравак деце у вртићима. Нисмо подигли цене, иако поједини родитељи плаћају и до шездесет пута нижу цену од економске јер разумемо да у овој области морамо да будемо посебно осетљиви. Али нисмо ми направили већ затекли листе чекања у обдаништима, нисмо ми већ неко пре нас плаћали обданишта која вреде дупло мање и по два и по милиона евра и нисмо ми направили стање у коме неко може да оствари и више попуста одједном. И на крају, ми заиста желимо да сва деца у Београду имају место у обдаништима и нама ово питање не служи као нашим претходницима за скупљање јефтиних политичких поена.