Горан Весић: Пребројавање путника смањиће гужве, а видео-надзор повећати безбедност у возилима

Од септембра Град Београд ће предузети мере како би се рационалније распоредила возила градског превоза и смањиле гужве на поједним линијама и зато ће, осим ефикаснијих контрола, бити спроведено пребројавање путника, изјавио је за Политику градски менаџер Горан Весић.

– У току јесени на конкурсу ће бити одабрано коме ће тај посао бити поверен. Од почетка 2015. планирамо да уведемо нови тарифни систем, а све то ће помоћи да рационалније распоредимо возила и смањимо гужве – најавио је  градски менаџер и додао да је планирано да се до краја 2014. године возила ГСП-а учине безбеднијим тако што ће бити уграђен ефикаснији видео-надзор. За то је припремљено 150 милиона динара. На тај начин ће бити олакшан посао полицији јер ће они који оштећују возила и насрћу на контролоре или возаче бити брзо идентификовани.

Градски менаџер је рекао да цене превоза неће бити мењане и то је један од разлога због којег је неопходна ефикаснија наплата карата. Зато ће се од 1. септембра контролорима придружити 200 запослених из ГСП-а уз асистенцију Комуналне полиције.

– Суштина је да 280 контролора ни изблиза није довољно. Зато ћемо ангажовати додатне контролоре. Чињеница је да у Београду има мање комуналних полицајаца него што је потребно. Зато је Београд предложио измене и допуне закона  по којима би један комунални полицајац убудуће могао да буде ангажован на хиљаду становника уместо на 5.000, као што је сада. Тако би у главном граду могло да буде до 1.600 припадника ове службе – каже градски менаџер.

Он каже и да ће кредити за КАФ-ове трамваје и „Соларисове аутобусе бити враћени уредно, али да ће у наредном периоду предност при избору нових возила имати „Икарбус” у складу са опредељењем да се подстакне домаћа производња. 

Весић  подсећа да уговор који је претходна власт склопила са „Бус плусом” не може да се раскине пре 2016. године јер би тада град морао да плати милионе евра на име одштете. Таква непријатна искуства град је већ имао због пројекта „Паркинг плус” 1992. године. Спор је тада трајао деценију и по и град је морао на крају  да плати део тражене одштете.