Весић: Репрограм за власнике градског грађевинског земљишта који граду дугују новац

Град Београд ће у на наредном периоду понудити репрограм власницима локација који граду дугују новац и дати им рок од годину дана да своје локације приведу намени, изјавио је градски менаџер Горан Весић за радио Студио Б. - Постоје фирме које су платиле све обавезе према граду, а из неких својих разлога нису кренули у рад, немају новца, ушле су у проблеме. Друга врста проблема су фирме које су почеле са плаћањем обавеза према граду, али су у неком тренутку застале, платиле једну, две, три рате, не могу више и ушле су у стечај. И трећи проблем су фирме које су отишле у стечај, које нису платиле ништа, а добиле су земљиште. Ми имамо право по закону да одузмемо локације које нису приведене намени, при томе морамо да вратимо новац, ако је неко од њих уплатио новац. Наша идеја је да у наредном периоду са свима који дугују договоримо одређени репрограм, да им омогућимо да плате обавезе са неким дисконтом, да их ослободимо камата и да им дамо рок од годину дана да почну да приводе намени своје локације. Ако не почну са привођењем намени својих локација, ми ћемо те локације вероватно одузимати и стављати на продају. Управо тражимо решење за то што је већина тих локација запуштена. Значи, ако је ваша локација можете да не радите ништа на њој годинама, али не можете да пустите да зарасте у коров и да ружи град. Тако да ми спремамо посебан пропис у коме ће сви власници бити у обавези да решавају, односно да уређују своје локације. Уколико власници не буду одржавали те просторе, онда ће то радити, по нашој новој одлуци, ,,Градско зеленило’’, али ће се то власницима наплаћивати – истакао је Весић. Говорећи о проблему Чукаричког рукавца Весић је навео да ће санација тог дела кренути до краја следеће недеље. - Проблем Чукаричког рукавца је Топчидерска река која убацује муљ. Други проблем је пилон на мосту на Ади који је када је постављен успорио улазак воде, тако да се део тих материја враћа назад у рукавац. Постоје два начина да се то реши, тако што ће се цела Топчидерска река третирати, и за то постоји пројекат у Секретаријату за заштиту животне средине и други мало револуционарнији начин је скретање Топчидерске реке, која би се уместо у рукавац уливала право у Саву. То није тако добро јер ће те материје улазити у Саву. Сава има могућност да то све пречисти, али то није довољно добро. Ми смо расписали јавну набавку и решићемо проблем Чукаричког рукавца у наредне две године. Тај муљ ће бити очишћен, а људи ће моћи слободно да користе чамце. У међувремену имамо план да направимо нову модерну марину на месту садашње. То ће радити „Ада циганлија” и она за то тражи партнера. Мислим да смо близу да нађемо партнера за такву врсту посла. Гграђани ће имати нову марину где ће постојати бензинска пумпа, продавнице, све оно што једна марина треба да има. А познато је да у Београду у овом тренутку немамо ни једну марину – прецизирао је Весић. Према његовим речима, до 20. октобра би требало да буде завршен споменик цару Николају II, који је, како је додао, урадио један од најчувенијих руских вајара. - Споменик смо добили као донацију Руске федерације. Ми радимо постамент и уређујемо парк, а камен би требало да стигне из Бугарске. Споменик заиста изгледа сјајно и ако постоји неко место на свету где је цар Николај заслужио споменик, после Москве, то је Београд. Било је разних питања у јавности чиме је он нас задужио. Он је нас веома задужио. Цар Николај је ушао у Први светски рат на страни Србије, Русија није морала да уђе у тај рат. Друго, када је српска војска избегла преко Албаније, када су се савезници премишљали, послао је чувени телеграм у којем је рекао ако не буду послате лађе за српску војску, да ће Русија иступити из рата и сепаратно склопити мир са Немачком. Та чињеница је довољна да он има споменик у Београду. Наш престолонаследник Александар му то никада није заборавио, а Југославија није имала дипломатске односе са СССР'ом све до '41. године. При том је Београд, односно тадашња Југославија примла највише избеглица из царске Русије после Париза. Они најбогатији су ишли у Париз, средња класа је долазила у Београд. Овде је дошао председник Скупштине, последње царске Скупштине. Оно што је за нас веома важно је да су ти људи урадили ,много за нашу културу, за нашу архитектуру. Ми смо добили пуно доласком тих учених људи , који су се инкорпорирали у наше друштво – истакао је Весић и подсетио да је Никола Пашић, који је био председник Владе, у свом тестаменту оставио новац за подизање споменика цару Николају. Својом личном обавезом сматрам, невео је Весић, да учиним нешто да Београд сачува свој дух, тако што ће се сећати великих људи који су тај дух и градили. - Осим споменика цару Николају, који треба да говори о томе да се ми сећамо људи који су нас задужили, треба да се сећамо и људи који су дали нешто овом граду. Пре неколико дана сам са ћерком Борислава Пекића, Александром Пекић, разговарао о споменику том књижевнику. Са Комисијом за именовање улица и тргова разговарамо да урадимо други део Цветног трга, део испред старог Ц маркета. Сада уређујемо део где су продавнице „Зеленила”. Расписаће се конкурс заједно са Друштвом архитеката Београда и ту нам је идеја да се направи једна мала цветна пијаца. Идеја је да ту буде нека фонтана, да ту буде место где би се одржавале песничке вечери, а у доњем делу тог трга, према Југословенском драмском позоришту, био би споменик Бориславу Пекићу . То је право место за споменик Бориславу Пекићу, јер он је из тог краја, гледа на своју гимназију. Породица се сложила и ми ћемо се тиме бавити – нагласио је градски менаџер. Осим тога, додао је Весић радимо на томе да Милош Црњански добије свој споменик, а идеја је да то буде у парку Мањеж, односно испред Југословенског драмског позоришта. - Разговарао сам и са госпођом Љиљаном Капор јер ће следеће недеље бити пет година од смрти Моме Капора. Услов да он добије неку улицу или трг је да прође пет година од смрти. Заједничка идеја је била да Моми Капору не треба споменик, већ неко Момино ћоше или Момин кутак. Он је то заслужио. За то ћемо тражити помоћ и других људи. Размишљамо о томе како да урадимо тај кутак, у коме ће млади сликари и песници имати свој кутак. Размишљамо о томе да заједно са Студијом Б урадимо игралиште Душка Радовића, јер да смо питали Душка Радовића какав би волео споменик, он би рекао да то буде игралиште за децу – рекао је Весић. Према његовим речима, веома озбиљан проблем, који ће се решавати са инвеститорима, је то што они имају обавезу по закону да ураде онолико паркинг места колико имају станова, када граде зграде. - Дешава се да многи од њих то не ураде, а што ћемо сада да контролишемо.Дешава се такође да неки од њих продају паркинг места другим људима. Ми размишљамо о томе изађемо пред Министарство грађевине са предлогом да када продајете стан, морате истовремено да продате и паркинг место по цени која је дефинисана. Ако стан кошта 1.000 евра по квадрату, онда истовремено морате да продате и паркинг место. То је један од начина да уведемо ред у ову област – истакао је градски менаџер.