Откривање споменика цару Николају II Романову у новембру

Годишњица ослобођења Београда биће обележена како доликује, прослава почиње 9. октобра и свакога дана једна манифестација ће се одржавати у једној од установа културе, а централна манифестација ће бити 16. октобра, рекао је градски менаџер Горан Весић, гостујући на „Студију Б”.

– У Београду ће 16. октобра бити војна парада, а тада у Београд долази председник Руске федерације Владимир Владимирович Путин. Он ће доћи у име земље чије су јединице учествовале у ослобођењу Београда и чијих је око 1.000 војника тада погинуло. Наша централна прослава биће одржана у „Комбанк арени”, где ћемо обележити сам чин ослобађања Београда, а 20. октобар је предвиђен за полагање венаца. Ова прослава има велики значај и подсећа свет и грађане наше земље где је Србија била у време велике борбе са фашизмом, подсећа на којој смо страни човечанства били, подсећа да не треба да се стидимо свог антифашизма. Ова прослава нема идеолошки карактер, не треба да дели људе, она треба да говори о томе да смо се ослободили од фашиста и да је овај град поново постао слободан и да је последњих 70 година слободан град који се самостално развија, гради и напредује. Мислим да ће после овога престати стид који је последњих деценија био доминантан у нашем друштву – ми смо се стидели наше антифашистичке борбе. Уз Русе, Јевреје и друге народе, ми смо земља и народ који је много страдао у тој борби. Ово је важно подсећање на антифашистичке корене и антифашистичку традицију – навео је Весић и подсетио да је Европска унија за свој дан узела 9. мај, Дан победе над фашизмом.

Он је најавио да отварање споменика цару Николају II Романову неће бити током октобарских свечаности, већ ће се то десити у новембру, у оквиру прослава које слави читава Европа – завршетка Првог светског рата.

– Тада у Србију долази руски патријарх. Ми овим не пишемо нову историју, већ као народ треба да рашчистимо са тим да неко ко је задужио овај народ, без обзира на то да ли је Рус, Американац, Србин, треба да добије поштовање и заслуге од овог народа. Не треба да нас интересује идеологија и у каквим се историјским околностима то десило. Таква је ситуација са Улицом Пеке Дапчевића, он је командовао јединицама које су ослободиле Београд, тај чин је донео њему право да га се Београд сећа. Тако је и са Николајем Романовим који је спасао српску војску на Крфу. Да није било ултиматума Николаја Романова Француској и Британији, питање је колико би бродова дошло по српску војску, а он је претио изласком из рата. Ако има неки град у свету у којем он треба да има споменик, то је Београд. Исто је и са краљем Александром, јер је и он део историје овог народа. Историју треба оставити историчарима, а Београд треба да се сећа сваког човека који је учинио нешто за њега. Надам се да ћемо се сећати и инжењера Зарића који је спасао трамвајски мост, као и Михајла Пупина по коме ће бити назван мост Земун–Борча, јер су гледаоци „Студија Б” највише гласали за тај предлог – истакао је Весић.

Градски менаџер је рекао да ће у наредних неколико година пројектом о обнови фасада много њих бити обновљено и да ће Београд показати своју лепоту кроз многе скривене фасаде поред којих данас пролазимо и не примећујемо их.

– Успели смо да пронађемо начин да се обнаваљају фасаде у Београду, а да град то ништа не кошта. У питању је идеја донаторства у култури. Веома смо поносни на тај пројекат, радили смо га веома дуго. Када буду обновљене, видећемо како се градило двадесетих, тридесетих година прошлог века, као и у претпрошлом веку или после Другог светског рата – навео је Горан Весић.