„Београд на води” неће бити џунгла облакодера

Да би нови град са 1,8 милиона квадрата могао да буде опскрбљен водом, струјом, грејањем, гасом, канализацијом, мораће да се граде инфраструктурни објекти широм престонице: две гасоводне мреже, колектори за фекалну канализацију, топловодна и електроенергетска мрежа...

Нови Београд већим делом више неће гледати на стари. Са леве савске обале поглед ће за коју годину пуцати искључиво на „Београд на води”. Јер, осим куле од 220 метара, у њему ће бити низ комплекса висине од 60, 80, 90 па и 100 метара.

Дозволити арапском инвеститору „Игл хилсу” да подигне тржни центар у продужетку Вишеградске улице и стамбени комплекс поред Старог савског моста био је један у низу компромиса које је прихватиo тим од 111 инжењера Урбанистичког завода Београда, који је изнедрио први званични документ о „Београду на води”.

План обухвата подручје од 177 хектара, од чега је 116 на десној, а 27 на левој обали Саве, где је забрањена градња јер је заштићена зона водоизворишта. Успели су, уверен је Небојша Стефановић, директор Урбанистичког завода Београда, да помире жеље „Игл Хилса” и ставове струке.

То поткрепљује чињеницом да урбанисти нису попустили под притиском инвеститора да одобре што већу згуснутост комплекса, чиме би се добило више квадрата и профита али би живот у таквом комплексу био мање пријатан. Уместо тога, завод је обавезао компанију Мухамеда Алабара да први пословни објекат буде на растојању од 110 метара од куле, а стамбени да се не „примакне” на мање од 146 метара.

– Толико растојање обезбедиће да зграде буду довољно осунчане и проветрене и да између њих остане слободног простора, да грађевине не буде „налепљене” једна на другу. Дакле, „Београд на води” неће бити џунгла облакодера, попут Менхетна или Дубаија – уверава Стефановић.

Ни највише здање, кула од 220 метара, неће загазити у речни ток, како је инвеститор првобитно замислио. Зидаће се на средини између Старог савског моста и „Газеле”, у продужетку Вишеградске улице, тридесет метара далеко од обале. Толико ће бити широк појас приобаља од Бранковог моста до сајма, резервисан за обалоутврду, шеталишта, бициклистичке стазе, зеленило.

Паркови ће се простирати на око 26 хектара, а највећи део „Београда на води” заузеће јавни објекти – 14 примарних саобраћајница, две школе, четири обданишта са три огранка, Савски трг, зграда Поште, Железничка станица, Београдска задруга, хотел „Бристол”, ложионица са торњем, фабрика картона „Милан Вапа”, ватрогасна станица...

– Инвеститор је био изненађен шта све мора да буде у јавном власништву. Забранили смо и градњу изнад три колектора који кишницу са савске падине скупљају и испуштају у Саву – каже Стефановић.

Највећи изазов за урбанисте био је како да саобраћајницама повежу Савски амфитеатар са другим деловима престонице. Будући комплекс ће, са 17.700 становника, практично бити нови градић у средишту Београда. Да би толико људи могло да прелази у Нови Београд, а да се не стварају гужве, Стари савски мост ће добити по две траке са обе стране – засебне конструкције припојене мосту.

На месту данашње трамвајске станице, пре уласка на мост из старог града, замишљен је кружни ток, као и још један после моста на новобеоградској страни код скретања у Улицу Владимира Поповића. Трећи је планиран преко пута „Бигзове” зграде.

Пролаз кроз „Београд на води” омогућиће савски булевар, који ће се протезати од садашње аутобуске станице, испод „Газеле” па до сајма. Биће широк 40 метара, имаће по две траке у оба смера, у средини разделно острво ширине пет метара за трамвајску баштицу, а са обе стране појас зеленила од по пет метара и паркинге.

Тржни центар и кула – прва здања

Прва фаза „Београда на води” обухвата изградњу тржног центра од 250.000 квадрата (два пута већи од ТЦ „Ушће”) и пословне куле Београд (78.000 квадрата), висине 220 метара. Та два објекта биће подигнута између Старог савског моста и „Газеле”. У плану је и зидање стамбених зграда (56.000 квадрата) поред Старог савског моста где је дозвољена висина до 75 метара.

Објекти који ће бити сачувани

Здање Железничке станице
Зграда Поште
Ложионица са торњем
Хотел „Бристол”
Београдска задруга
Фабрика картона „Милан Вапа”
Парк Бристол и у њему крст са Малог пијаца

Извор: Политика (скраћена верзија)