Горан Весић отворио изложбу „Живот за Београд, живот за победу” на Калемегдану

У оквиру обележавања седамдесетогодишњице од ослобођења Београда, градски менаџер Горан Весић отворио је испред Завода за заштиту споменика културе на Калемегдану изложбу под називом „Живот за Београд, живот за победу”. Аутори изложбе су историчарке уметности Бојана Ибрајтер Газибара и Ксенија Ћирић, виши стручни сарадници завода, а посвећена је споменику културе – Гробљу ослободилаца Београда.

– Гробље осободилаца Београда направљено је десет година после ослобађања главног града у Другом светском рату. На овом гробљу сахрањено је 818 црвеноармејаца и 1.395 бораца Народноослободилачке војске и осим што представља културно-историјски споменик, за нас има и посебан значај и вредност. Отварање ове изложбе једна је од низа манифестација којима смо достојно обележили седам деценија од ослобођења Београда. Надам се да је захваљујући томе промењена свест о антифашизму и да више никад као друштво нећемо имати дилеме око тога ко се борио против фашизма и колики је чији допринос био у тој борби – нагласио је Весић.

Директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Нела Мићовић истакла је да је гробље недавно обновљено и да је изложба симболичан начин да се одужимо свим људима који су свој живот дали за слободу. 

На пет стаклених паноа постављених у слободном простору на зеленој површини испред завода, представљенe су монументална улазна капија гробља, скулптуре партизана и црвеноармејца, као и надгробне плоче палих бораца. На њему је сахрањено више од 2.000 бораца страдалих у борбама за ослобођење Београда. То је први меморијални комплекс уређен у Београду после Другог светског рата. Изведен је према пројекту архитекте Бранка Бона и пројекту инжењера хортикултуре Александра Крстића. Рељефи који приказују „Борбу за Београд” и „Улазак у град” на монументалној улазној капији, као и скулптура партизана на широком платоу испред гробља, дело су вајара Радете Станковића. Фигуру црвеноармејца у комплексу гробља израдио је вајар Антун Аугустинчић.

Панои и назив изложбе инспирисани су послератним паролама и пропагандним плакатима. Аутор дизајна је Лука Прокић, а аутор фотографија Снежана Неговановић.