Јавни споменици и спомен-обележја колективно памћење и/или заборав

У Заводу за заштиту споменика културе града Београда данас је одржана пета у низу конференција на тему „Јавни споменици и спомен-обележја колективно памћење и/или заборав”. Избором теме о заштити, уређењу и коришћењу непокретног културног наслеђа, Завод се придружио обележавању стогодишњице од почетка Првог светског рада.

Директорка Завода Нела Мићовић је рекла да се Завод труди да очува споменике културе којих на територији града има 411.

– У последње две године обновили смо и реконструисали 24 споменика и спомен-обележја који за тему имају Први светски рат и меморијале посвећене том периоду. Ове године смо реконструисали Кућу Степе Степановића у Кумодражу и организовали изложбу о меморијалима на територији града Београда посвећену Првом светском рату. Пратећи део конференције је Зборник радова, који излази већ пети пут и који сакупља радове свих учесника. Ту су теме различите и нису везане само за Први светски рат, већ и за очување споменичког наслеђа на територији града Београда. Секција фотографа Друштва конзерватора Србије поставила је изложбу „Меморијали Великог рата”, која ће бити отворена у згради Завода до краја месеца – истакла је она.

Професор на Архитектонском факултету Владимир Мако је навео да су неки јавни споменици пали у заборав, али и то да се неки нови стварају.

– Ова конференција би требало да укаже друштву на суштински проблем, а то је да нација и друштво без меморије не постоје. Меморија припада једном периоду, не сме да се заборави, она је део историје. Ако се стидимо дела наше прошлости, онда се стидимо и сами себе – нагласио је Мако и додао да су у Београду споменици „мање-више очувани” али да је проблем у унутрашњости, где девастација споменика представља озбиљан проблем.

Одржавање конференције и публиковање Зборника омогућила је Градска управа града Београда – Секретаријат за културу.