На име дуга за накнаду грађевинског земљишта инвеститори граду дугују више од 200 милиона евра

Дуг несавесних инвеститора према Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда на име накнаде за уређивање грађевинског земљишта износи више од 200 милиона евра, пишу данашње „Вечерње новости”.

Према речима градског менаџера Горана Весића, дирекција је направила прегледе свих локација које су утужене, а за које нису донете правоснажне судске пресуде.

– Обиласком 970 локација дошли смо до поражавајућих резултата да је 95 одсто објеката завршено и усељено, те се лако закључује да је новац уместо у градску касу отишао у приватне руке. Позваћемо још једном све инвеститоре да измире своје обавезе или да врате земљиште које су добили путем лицитације или давањем у закуп – каже Весић.

Уговори које су потписали са градом толико су јасни и јаки да инвеститори у сваком случају морају да измире обавезе за које су се обавезали, појашњава директор овог предузећа Бранислав Поповић.

– Њима се само нагомилавају камате. Ми имамо разне правне методе наплате, од суда па до тога да се не могу уписати у катастар. Више на њихово име неће моћи ни од надлежних институција да добију грађевинску и употребну дозволу – истиче Поповић.

За наплату потраживања дирекција је једном броју од тих 970 случајева активирала инструменте обезбеђења уговорних овлашћења – блокирани су рачуни дужника. Потраживања која нису наплатили после блокаде рачуна, дата су на утужење. Највећи дужник је „Марина Дорћол”, од које град на име основног дуга потражује 1,9 милијарди динара, плус 388,5 милиона динара камате. Они су уговор са градом склопили 30. августа 2010. године, а предмет је пред судом.

Међу већим дужницима је „Бриф ТЦ”, који уз основни дуг, плус камате, на име накнада дугује 383 милиона динара. „Нови расадници – Блок 10” д.о.о. са градом су склопили уговор 29. новембра 2011. године. Дирекција је њих тужила за 116 милиона, плус 24,3 милиона динара камате. Град води три предмета и против „Данзо инвеста” (Арт Вукотић). Овај инвеститор у збиру дирекцији на име камате и накнаде мора да плати око 300 милиона динара. „СРГП Нов инвест” тужен је за 54 милиона динара. Због камата град од ове фирме потражује још 27,3 милиона динара.

Зграда у Јужном булевару 128 један је од примера где су инвеститори после само једне рате престали да плаћају уговорену обавезу за накнаду за грађевинско земљиште. По уговору од 1. новембра 2007, требало је да градитељи у 36 рата отплате дуг. Дирекција сада од њих, преко суда, потражује 13,5 милиона на име накнаде и чак 11,5 милиона динара на име камата. Слични примери постоје и у Сазоновој 79, Максима Горког 3, Средачкој 3, Небојшиној 38, Војводе Степе 158-160.

Како наводе у граду, новац од потраживања биће употребљен за изградњу водоводне, саобраћајне и канализационе инфраструктуре.