Изјава Горана Весића поводом иницијативе омбудсмана Јанковића

Права заштитника грађана су регулисана позитивним прописима и као што сам већ рекао нико му не оспорава могућност да, као и сваки други грађанин, покреће поступак за оцену уставности неког акта. Нисам сматрао потребним да нагласим оно на чему Јанковић инсистира, а то је да је важнији од обичног грађанина. Ако му то нешто значи, признајем да је важнији. И много боље плаћен. Баш зато што је важнији и боље плаћен од обичних грађана, Јанковић треба да буде и одговорнији и да више води рачуна о последицама својих изјава. У томе је проблем.

Корисно је да је заштитник грађана јавно објаснио да је покренуо само иницијативу о којој Уставни суд треба да донесе одлуку. Начин на који је своју иницијативу промовисао сугерисао је да је одлука суда само формалност. Да је тако, потврђује и чињеница да су неки медији његову изјаву пренели као да је утврђена неуставност. Одлуку о томе да ли је нешто уставно или није доноси Уставни суд, а не заштитник грађана, колико год да је важан.

Ако већ заштитник грађана инсистира на томе да је важнији од обичних грађана, као и на чињеници да Уставни суд мора да прихвати његову иницијативу, чему потреба за саморекламирањем и промоцијом сопствене иницијативе у медијима? Осим ако то није притисак на суд и хајде да верујемо несвесно урушавање комуналног система.

Јанковић би требало да зна да његове изјаве имају посебну тежину. Заштитник нема право да својим, надам се само неспретним изјавама, доводи грађане у заблуду да су одлуке прекршајних судова незаконите и тиме подстиче правну несигурност. Ко ће бити одговоран ако сутра неки шверцер у аутобусу нападне контролора јер је чуо да заштитник права грађана тврди да је прекршај неуставан?

Када већ Јанковић узима себи за право да прозива Скупштину града Београда зато што га није консултовала приликом доношења одлуке, морам да поставим питање зашто се није сам обратио Градској управи, изнео своје аргументе и можда убедио Град Београд да је у праву ако је већ уверен да градска одлука није законита? Или да ми убедимо њега да није у праву. Заштитник грађана би тебало да зна да се прописи у Скупштини града  Београда доносе у прописаној процедури у којој се често тражи мишљење Јавног правобранилаштва као и других тела која су надлежна да проверавају да ли су одлуке у складу са законом. И на крају, за те одлуке гласају одборници које су изабрали грађани. То не значи да су све одлуке Скупштине безгрешне, али у сваком случају многе дилеме могу да се реше комуникацијом, а не на суду. Овако, имам утисак да је једва дочекао да покрене поступак или, да будем прецизнији, да објави саопштење да је то урадио.

Добро је да је заштитник грађана јавно подсетио грађане да „плаћање превоза или било које друге услуге није питање добре воље, већ обавезе за коју постоји начин принудне наплате”. То је управо оно на чему инсистира Град Београд – да се коришћење јавног превоза плаћа. Важно је да омбудсман јавно позове грађане да плаћају јавни превоз, а не да грађани мисле да то није њихова обавеза.

Подсећам на крају заштитника грађана да су му врата Скупштине града увек отворена, када год сматра да неки градски пропис није у складу са законом. Верујем да је то бољи начин комуникације од покретања поступка пред судовима и објављивања саопштења. Нажалост, за иницијативу која је повод ове полемике је касно, јер је управо заштитник изабрао суд, слање саопштења и полемику. Колико год да поштујемо институцију заштитника грађана и признајемо да је важнији од обичних грађана и боље плаћен од њих, не можемо да дозволимо да у јавности шири дезинформације које имају погубне последице по комунални систем града, наводи се у изјави градског менаџера Горана Весића.