Нови тарифни систем јавног превоза

Градско веће је данас, на предлог Дирекције за јавни превоз града Београда, усвојило нови тарифни систем у јавном превозу, који ће почети да важи 1. фебруара 2015. године. Током протеклих шест месеци, Дирекција за јавни превоз града Београда анализирала је добре и лоше стране постојећег тарифног система, консултовала стручну јавност, као и искуства других престоница, пре свега у земљама окружења.

Нови тарифни систем је праведнији, односно он је по мери грађана. Више неће постојати разлике по којима су неки грађани плаћали скоро 100 пута више за месечну карту од других.

Око 250.000 грађана, међу којима су они који су плаћали месечне карте, као и они који су плаћали повлашћени превоз попут студената, средњшколаца или особа са инвалидитетом, плаћаће сада мање – од 285 па до 30 динара, а када се томе додају и олакшице за пензионере, то значи да ће 400.000 грађана имати јефтинији превоз.

Ученици основних школа, који су до сада имали бесплатан превоз, имаће га и убудуће. На овај начин Град Београд спроводи политику да одређене категорије становништва имају право на повлашћен превоз. У ту категорију становника спадају и пензионери који свуда на свету имају бенефициране цене.

У Београду постоји 30.641 пензионер са месечним примањима од преко 50.000 динара. Није ни поштено, а ни могуће да њих месечна карта кошта 33,92 динара, а запосленог који прима мање, рецимо око 35.000 динара, плаћа скоро сто пута више. Новим тарифним системом цена карте за пензионере је одређена на основу висине пензије:

– пензионери који имају примања до 10.000 динара добијају потпуно бесплатан превоз, што значи да више неће плаћати ни садашњих 33,92 динара месечно.
– пензионери који примају између 10.000 и 25.000 динара месечно плаћаће исту цену карте као и до сада, односно 407 динара годишње или 33,92 динара месечно.

На овај начин заштићени су најугроженији пензионери, којих у Београду има око 60 одсто. Они ће плаћати или исту цену карте за градски превоз или ће имати потпуно бесплатан превоз, ако су им пензије испод 10.000 динара.

Што се тиче пензионера са примањима преко 25.000 динара месечно, они су подељени у две категорије:

– пензионери који примају од 25.000 до 50.000 динара плаћаће убудуће 990 динара месечно цену карте;
– пензионери који примају преко 50 хиљада динара плаћаће убудуће 50 одсто нове цене месечне карте за запослене, односно 1.495 динара.

Пензионери у Београду ће са овим повећањем плаћати нижу цену карте од пензионера у Новом Саду (1.385 динара), исту цену као нишки пензионери (990 динара) и тек нешто вишу цену од пензионера у Суботици (965 динара). Сувишно је говорити да Београд има и по десет пута више аутобуских линија од поменутих градова. Ако се посматрају цене у градовима у окружењу, јасно се види да је цена пензионерске месечне карте у Београду (8,2 евра) најнижа, јер пензионери у Атини плаћају 15 евра, у Загребу 15,6 евра, у Будмипешти 10,4 евра, а у Софији 13,3 евра. Пензионери у Сарајеву плаћају нешто нижу карту него у Београду односно 7,6 евра, али је јасно да је број линија градског превоза у Београду неупоредиво већи.

Овим тарифним системом исправљени су апсурди претходног, који је све пензионере делио на млађе и старије од 65 година. Пензионери млађи од 65 година су до сада плаћали месечну цену карте 1.120 динара, независно од тога колика су им примања и да ли су способни за рад. Сада су ови пензионери изједначени са оним који су старији од 65 година и већина њих ће плаћати знатно нижу цену карте, која ће зависити од висине пензије.

Наиме, они који имају пензију до 10.000 динара неће плаћати ништа. Пензионери који примају између 10.000 и 25.000 динара сада ће плаћати 33,92 динара месечно, а они који примају од 25.000 до 50.000 динара плаћаће 990 динара. У овој категорији пензионера скупљу цену карте плаћаће само они који примају пензију преко 50.000 динара, и то 1.495 динара уместо садашњих 1.120 динара.

Зато је нови тарифни систем праведан. Обезбеђене су ниже цене карата за већину грађана који користе превоз, то јест за скоро пола милиона грађана Београда. Они који ће плаћати више цене то ће чинити на основу прихода, а терет ће бити равномерно распоређен. И на крају, заштићене су многе категорије становника, као што су пензионери са примањима до 25.000 динара, студенти, особе са инвалидитетом и средњошколци.

У прошлости је одржавање система урушено увођењем наводно скоро „бесплатног превоза” за пензионере који су плаћали годишњу карту од 407 динара или 33,92 динара месечно. Тај превоз заправо никоме није био бесплатан, па ни пензионерима, јер је недостајући новац био надокнађиван из буџета, што значи да су сви грађани непосредно плаћали повећане субвенције града.

Већ 2012. године су схватили да систем тако не функционише и поскупели су цену месечне карте за 536 динара. Овај потез није довео до повећања прихода већ, напротив, до даљег урушавања система тако што је преко 100 хиљада редовних купаца месечних карата у наредна три месеца престало да купује карте јер су им биле прескупе. Последица таквог рада је да Градско саобраћајно предузеће није скоро три године, до куповине Соларисових аутобуса, купило ниједан аутобус. Тако је јавни превоз града потпуно уништен, а цену тог уништења платили су сви грађани, рачунајући и оне пензионере којима је формално превоз учињен скоро бесплатним.

Управа града Београда одлучила се на неуобичајен и ризичан потез – снижене су цене карата у градском превозу, како би били обезбеђени већи приходи. Ова одлука донета је на основу опсежних анализа које су показале да је највећи пад у приходима у градском превозу настао када је претходна власт 2012. године донела одлуку да повећа цену карата.

Зато је Градска управа донела одлуку да снизи цене карата, како би мотивисала грађане и компаније да купују месечне карте.

Циљ је да грађани купују месечне карте, јер тако и себи и Граду обезбеђују да градски превоз нормално функционише. Међутим, Град води рачуна и о оним грађанима који имају потребу да користе градски превоз само повремено. Зато им нуди нове карте, на основу којих могу боље да користе градски превоз за исти или сличан новац.

Зато се укида „карта за једну вожњу” од 73 динара. Уместо ње, користиће се временска карта која кошта 89 динара и која траје 90 минута од тренутка валидирања. И у овом случају је снижена цена карте, јер је до сада та карта коштала 101 динар и важила је 75 минута. Процена Диркеције за јавни превоз јесте да грађанин који купује појединачну карту промени у просеку око три различита превоза. До сада је то коштало 219 динара или три „карте за једну вожњу”. Сада ће моћи да преседа, тј. промени колико пута жели превоз у трајању од 90 минута, за само 89 динара. Дирекција за јавни превоз сматра да је за 90 минута могуће просечно променити и до шест различитих линија.

Једна од аномалија досадашњег тарифног система била је и та да је месечна карта до сада коштала исто колико и 44 појединачне карте. То су тачно две „карте за једну вожњу” по дану ако се узме у обзир чињеница да један месец има просечно 22 радна дана. Сада ће месечна карта вредети колико 33 појединачне вожње од 90 минута, што је иначе пракса и у свету. Месечна карта треба да буде јефтинија од простог збира појединачних карата, јер се на тај начин стумулишу редовни корисници градског превоза.

Нови тарифни систем ступа на снагу 1. фебруара 2015. године, осим за пензионере који имају примања преко 50.000 динара. За њих нови тарифни систем важи од 1. марта 2015. године.

Свим пензионерима који сада користе картице на основу којих плаћају 407 динара годишње, биће продужено трајање картица до 1. фебруара, што значи да ће се током јануара возити бесплатно.

Од 1. фебруара 2015. године свако ко допуни неперсонализовану картицу са најмање 900 динара, добиће „бонус” од 100 динара. То значи да је за 10 купљених карата једанаеста карта бесплатна.

Од 1. фебруара 2015. године уводи се годишња карта коју ће моћи да купе корисници јавног превоза у свим категоријама. Цена годишње карте биће идентична цени месечне карте пута 11 месеци, а важиће за свих 12 месеци.

Тренутно се појединачне вожње могу остварити коришћењем пластичних и папирних (неперсонализованих) картица. Папирне картице намењење су углавном посетиоцима града или корисницима који повремено користе услугу јавног градског превоза.

У оквиру новог тарифног модела, папирне картице постају картице за једнократну употребу и могу се допунити искључиво као:

– двадесетчетворочасовна (дневна) – 280 динара (важи 24 сата од момента активације, осим у ноћном превозу). Активација почиње од момента продаје на киоску. Након допуне картица се више не може употребити ни за једну трансакцију. Карта важи за једну особу (за имаоца картице у превозу);
– тродневна – 720 динара (важи 72 сата од момента активације, осим у ноћном превозу). Активација почиње од момента продаје на киоску. Након допуне картица се више не може употребити ни за једну трансакцију. Карта важи за једну особу (за имаоца картице у превозу);
– петодневна дана – 1.100 динара (важи 120 сати од момента активације, осим у ноћном превозу). Активација почиње од момента продаје на киоску. Након допуне картица се више не може употребити ни за једну трансакцију. Карта важи за једну особу (за имаоца картице у превозу).